Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

питаньа огледа се у томе што од одговора на то питаше често зависи исход саме жалбе, тј. да ли ће по жалби бити донето за странку позитивно или негативно решење. „ Ово питање управног поступка поставило се и у оквиру решавања управних спорова, па je тако дошло до начелних схватања у вези са тим питањем од стране већа за управне спорове појединих врховних судова. Овде ћемо изнети један конкретан случај из судске праксе характеристичен по томе што je у њему по овом питању дошло до опречних правних схватања између Врховног суда HP Србије и Савезног врховног суда. У питању je следећи с луча j: Оспореним решењем одбијена je тужиочева жалба и потврђено je првостепено решење којим je одбијена тужиочева молба да му се изда дозвола за рад са стругаром. Оспореним решењем одбијена je тужиочева жалба и потврђено je првостепено решење са разлога што тужилац за тражену дозволу не испуњава услове предвиђене новим прописима Уредбе о занатским радњама и занатским предузећима као и Наредбе о привредним делатностима које се сматрају занатским радиностима и о стручној спреми потребној за вршење - тих радиности, који су прописи били у важности у време доношења оспореног решења. Поднетом тужбом тужилац тражи поништај оспореног решења сматрајући га незаконитим при чему се по■ зива на одредбе Закона о занатству HP Србије и друге прописе донете на основу тога закона, под чијом важношћу je поднес молбу за издавање дозволе и донето првостепено решење, те je по схватању тужиоца с обзиром на те прописе требало повољно решити о његовој молби, а ово утолико пре што je решење морало да уследи у одређеном року и што по тим прописима странка има право на издавање дозволе ако испуњава све прописане услове. Првостепени суд je уважио тужбу и поништио оспорено решење као незаконито са овим образложењем; Из самог оспореног решења се види да je тужилац поднео своју молбу за издавање дозволе за рад са стругаром под важношћу Закона о занатству HP Србије и да je првостепено решење донето под важношћу тих прописа. Тужени орган je сматрао, како je изнето у образ ложењу оспореног решења, да се тужиочева жалба против првостепеног негативног решења, донетог на основу прописа пом. Закона о занатству, има расправити према новим прописима Уредбе о занатским радњама и занатским предузећима и према прописима Наредбе о привредним делатностима ко je се сматрају занатским радиностима и о стручнф спреми потребној за вршење тих радиности, пошто у прописима прелазних наређења пом. Уредбе није предвиђено како ће се поступити са оним предметима који су започети по ранијим законским прописима и по којим до доношења нових прописа нису била донета коначна решења у управном поступку, У недостатку таквог прописа у прелазнпм наређењима пом. Уредбе тужени орган je дошао до закључка да на случај тужиочеве молбе за издавање дозволе за рад, поднете под важношћу ранијих прописа и по којој je донето првостепено решење за време важења тих ранијих прописа, има да се примене нови прописи пом. Уредбе о занатским радњама и занатским предузећима приликом доношења другостепеног решеньа по тужио-