Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

87

случаја кад je новим прописима изрично предвиђено да ће се на нерасправљене случајеве применити ранији материјални прописи. Према нашем мишљењу становиште Савезног врховног суда по постављеном питању не би било у складу са основним начелима управног поступка. Пре света, то становиште било би у опреци са начелом двостепеног решавања у управном поступку. Ако се прихвати да су за другостепени орган искључиво меродавни нови прописи који су на снази у време кад се решава о жалби, то би значило да je дотична управна ствар по тим прописима решена само у једном степену и то од стране другостепеног органа. Тиме би странна била лишена права жалбе у управном поступку у погледу правилности примене нових прописа на њен с луча ј. Становиште Савезног врховног суда по поставльеном питању доводи у наведеном конкретном случају до тога да je странна једино због погрешяе примене тада важећих прописа од стране првостепеног органа лишена свог законског права ко je би joj било сачувано и по новим прописима да je о томе првостепени орган донео законито решење. Под предпоставком да je странна испуњавала услове за издавање дозволе за обављање односне делатности предвиђене прописима тада важећег Закона о занатству HP Србије и да je првостепени ррган правилном применом тих прописа странци издао тражену дозволу, њено право за обављање дотичне делатности на основу дозволе издате по ранијим прописима било би сачувано. и под важношћу нових прописа о занатским радњама, иако ти прописи за обављање дотичне делатности траже стручну спрему којом странна не располаже, јер у њима je изрично предвиђено, а у циљу заштите стечении права, да се лицима која обављају једну занатску радиност у виду самосталног занимања односно лицима која руководе пословима занатске радиности за чије се обављање није тражила стручна спрема признаје званье висококвалификованог (занатског мајстора) односно квалификованог занатског радника и прописани радни стаж (чл. 84, ст. 2, Уредбе о занатским радньама и занатским предузећима). Затим, из оваквог схватања произилази да се може евентуална незаконитост учињена од стране првостепеног органа при доношењу његовог решења конвалидирати с обзиром на доцнији правый пропис који није ни постојао кад je првостепени орган решавао. Нелогично je да се другостепеним решењем одбија жалба и потврђује првостепено решење као правилно и законито, и кад се њиме крше правый прописи који су важили у време кьеговог доношења, с позивом на нове правке прописе који су постојали тек у време доношења друтостепеног решења. Код другостепеног решаваньа нарочито се оцењује да ли je првостепени орган законито решио конкретну управну ствар и то с обзиром на правке прописе који су тада постојали. Ако другостепени орган нађе да je управна ствар законито решена, он жалбу одбија и потврђује првостепено решење и обратно, уколико нађе да je ствар незаконито решена, поништава односно преиначава првостепено решење у циљу да се постигне законито решење дотичне управ-