Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

88

не ствари, увек подразумевајући законитост у смислу прописа важећих у време првостепеног решавања. Само ако je првостепени орган био овлашћен да решава на основу слободне, дискреционе оцене, по овлашћењу датом му важећим прописима, другостепени орган, решавајући по жалби против таквог решења, цениће целмсходност по моменту доношења свата другостепеног решења. Тако се може десяти да другостепени орган својом дискреционом оценом замени такву оцену првостепеног органа и ствар реши друкчије него што je ту ствар био решио првостепени орган, а све то с обзиром на околности које су постојале у време другостепеног решавања и на основу којих je другостепени орган дошао до закључка да je целисходно усвојити друкчије решење од првостепеног. Исто тако, могућно je да je првостепени орган по тада важећим прописима био овлашћен да о одређеној управној ствари решава по својој слободној, дискреционој оцени, а у тим прописима je било изрично предвиђено да je и другостепеци орган кад решава по жалби против таквог првостепеног решења овлашћен да цени како гьегову законитост тако и гьегову целисходност, па у међувремену од доношења првостепеног решења до решавања по жалби дође до измене односних прописа у том смислу што je новим прописима предвиђено да je другостепени орган у решавању по жалби ограничен само на оцену законитости таквог првостепеног решења. Такав je случај настао поводом измена и допуна у Уредби о зајмовима за инвестиције у привреди. Наиме, у чл. 23 пом. Уредбе („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 4 54) било 'је предвиђено да зајмотражилац има право жалбе, ако банка одбије зајмотражиоца од учествовања у конкурсу или ако на основу оцене инвестиционог елабората одбије да зајмотражиоцу који je учествовао у конкурсу да зајам. По жалби против одлуке банке решава нарочито одређени државни орган чије je решење коначно у управном поступку. Овај орган у решавању по жалби овлашћен je да цени како законитост тако и- целисходност одлуке банке. Међутим, у доцнијим изменама и допунама пом, Уредбе сужена су овлашћења државног органа који решава по захтеву односно жалби зајмотражиоца против одлуке о одбијању захтева за зајам. У чл. 25 пЈзечишћеног текста пом. Уредбе („Сл, лист ФНРЈ“, бр. 31 56) прописано je да ако банка одбије захтев за зајам, зајмотражилац може само у случају повреде законитости захтевати поништење одлуке банке. О том захтеву за поништење одлуке банке решава орган политичко-територијалне јединице надлежан за послове финансија, а против његовог решеша има места жалби вишем органу управё чије je решење коначно у управном поступку. Дакле, док се по ранијим прописима пом. Уредбе у жалбеном поступку оцењивала и законитост и целисходност одлуке банке дотле се по сада важећим прописима по захтеву односно жалби зајмотражиоца у управном поступку оцењује само законитост одлуке банке односно првостепеног решења државног органа донетог по захтеву.