Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

89

У случају да je негативна одлука банке донета под важношћу ранијих прописа, кад je жалбени орган био овлашћен да цени ту одлуку како са гледишта законитости тако и са гледишта целисходности, па je до решавања по жалби зајмотражиоца дошло тек после измене односних прописа у том смислу да се у жалбеном поступку оцењује само законитост одлуке банке, жалбени орган код решавања жалбе у таквом случају има да се држи ранијих прописа који су били на снази кад je донета одлука банке, тј. тај орган оста je овлашћен не само за оцену законитости већ и за оцену њене целисходности. Поред већ напред наведених разлога за овакво решекье постављеног питања у конкретном случају може се навести, и правило управног поступка, прихваћено и у новом Закону о општем управном поступку, да правка средства против решења и закльучака донетих пре ступања на снагу новог закона која нису допуштена по том закону, могу се користити по ранијим прописима. Схватање, супротно од становишта Савезног врховног суда, да су за другостепени орган кад решава о жалби против првостепеног решења меродавни материјални прописи који су били на снази у време доношења првостепеног решења, никако не значи игнорисање нових прописа. Напротив, то схватање одговара захтеву да се конкретна управна ствар и коначно реши по материјалним прописима који су важили у време њеног првостепеног решавања. Уколико би за странку из таквог решавања проистекло одређено право, даља судбина овог права зависила би од нових материјалних прописа којима су та права регулисана. Например, према првобитном пропису о накнади због одвојеног живота од породице чл. 25 Уредбе о путним и селидбеним трошковима државних службеника („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 98/48), припадала je накнада под одређеним условима за трошкове којима се службеник излаже због одвојеног живота од породице сваком премештеном службенику, без обзира да ли je до премештаја дошло по молби или потреби службе. Међутим, новом Уредбом о путним и селидбеним трошковима („Сл. лист ФНРЈ‘ , бр. 59/52) чл. 24 који je пропис и данас у важности, накнаду због одвојеног живота од породице признаје се под одређеним условима само службенику премештеном по потреби службе, Према томе, ако je службенику премештеном по молби било признато право на накнаду због одвојеног живота од породице по прописима раније уредбе, ступањем на снагу прописа нове уредбе ово право престаје. Ако je, пак, службенику премештеном по молби оспорено право на накнаду због одвојеног живота од породице под важношћу прописа раније уредбе са разлога што je првостепени орган узео да тај службеник не испушава неки од прописаних услана, а у време решавања по жалби већ су били ступили на снагу прописи нове уредбе, у том случају другостепени орган решиће о жалби службеника с обзиром на прописе раније уредбе и уколико би утврдио да je тај службеник према тим прописима испунио услове за признање права■на накнаду због одвојеног живота од породице, признаће му то право и службеник he