Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

то право користити све до момента ступаньа на снагу прописа нове уредбе по којима je оно престало. По становишту Савезног врховног суда изгледало би да би и у датом примеру другостепени орган, кад решава о жалби службеника премештеног по молби против лрвостепеног решења којим му се не признаје накнада због одвојеног живота од породице'с обзиром на прописе раније уредбе, имао да примени искључиво прописе нове уредбе који не признају ту накнаду службенику премештеном по молби. То би, међутим, довело до тога да се односном службенику не призна право на накнаду и за време важења прописа раније уредбе иако би се утврдило да jè он испуньавао услове за које je то право било везано по ранијим прописима. У прилог схватаньа да се код другостепеног решаваньа примењују материјални прописи важећи у време првостепеног решавања могу се навести и начела оцене законитости управних аката у решавању управних спорова. Према тим начелима, усвојеним у Закону о управним споровима, ако je тужба странке у управном спору уважена и оспорено решенье као незаконито поништено, предмет се враћа у стање у коме се налазио пре него што je поништено решегье донето. Ако je према природи ствари која je била предмет управног спора, место поништенсг решеньа потребно донети ново решење, надлежни орган дужан je донети такво решенье држећи се правног схватања, и примедаба суда у погледу поступка, а то значи да има да донесе ново решенье по ранијим прописима jep се и правно схватанье суда односи на те прописе. Например, оспорено решенье о одузиманьу дела стана као станбеног вишка донето je под важношћу ранијег Закона о располаганьу становима и пословним просторијама, па je то решенье као незаконито било поништено у управном спору због неправилно утврђеног чиньеничног станьа. У извршеньу предуде донете у управном спору надлежни државни орган je дужан да донесе ново решенье држећи се примедаба суда у погледу поступка, примењујући притом и даље прописе, о Закону о располаганьу становима и пословним просторијама, без обзира што je тај закон у време новог решаваньа укинут новиы прописима о з'правл>аньу станбеним зградама. Друго решаванье у извршеньу пресуде донете у управном спору пада у време важеньа нових прописа о управљању станбеним зградама, али се то решаванье односи на време у коме су важили прописи Закона о располаганьу становннма и пословним просторијама, зато су код тог решаваньа меродавни прописи укинутог закона, а не тада вежећнн прописи. Управни поступак сачиньава јединствену целину која се нарочито огледа у томе што су овлашћења другостепеног органа при решаваньу о жалби по правилу истоветнна са овлашкеныдаа првостепеног органа, чиме се постиже двостепеност решаваньа у управном поступку о конкретној управној ствари. Напред изнето схватанье није у опреци са јединственошћу управног поступка. Напротив, можда та јединственост још више долази до изражаја кад и првостепени и другостепени орган решавају на основу истих материјалних прописа,