Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

без обзира што су после доношења првостепеног решена донети нови материјални прописи који се односе на конкретну управну ствар. И одредбе новог Закона о општем поступку потврђују мишљење да другостепени орган оцењује законитост првостепеног решења са гледишта. материјалних прописа који су важили у време дояошен.а првостепеног решења. У чл. 242, ст. 1, овог Закона предвиђено je да he другостепени орган својим решењем поништити првостепено решење и по правилу сам решити ствар ако утврди да je погрешно применен правки пропис на основу кога се решава ствар, а то очевидно знаки да другостепени орган оцењује да ли je првостепени орган правилно применио пропис који je постојао у време првостепеног решавања, jep се само на основу тог прописа ствар тада могла решавати. Другим речима, ако другостепени орган утврди да je првостепени орган правилно применио правки пропис на основу кога je ствар тада требало решити, он he жалбу одбити и потврдити првостепено решегье. Обратно, пак, уколико другостепени орган утврди да je првостепени орган погрешно применио пропис на основу кога се решава ствар, тј. пропис који je важно у време првостепеног решавања, у том случају другостепени орган he поништити другостепено решење и по правилу, сам решити управну ствар правилном применом ондашнег прописа. Сви напред изнети разлози изгледа нам говоре у прилог схватања да je другостепени орган кад решава о жалби дужан да се држи материјалних прописа који су важили у време доношена првостепеног решена и онда кад су у међувремену донети нови материјални прописи којима се регулише односна управна материја. Такво схватанё у складу je .са начелима управног поступка и управносудског поступка, а нарочито одговара опште усвојеном начелу да се нови правки прописи по правилу примењују само за будућност. Ово начело je прокламовано и у чл. 20 Уставног закона према коме закони не могу имати повратно дејство, осим ако je то законом изрично предвиђено. Истина, другостепено решаване пада у време важена нових' материјалних прописа, али je административноправни однос заснован доношењем првостепеног решена применом тадашњих матери јалних прописа и у другостепеном решавању само се оценује да ли je заснивање тог односа извршено у складу са пропйсима који су тада важили. Ово схваталье не значи, дакле, проширене важности ранијих прописа и на време у коме важе нови прописи, док би супротно схватагье довело до примене нових прописа и на односе засноване у време кад ти прописи нису ни постојали. Наравно, може да буде и таквих конкретних случајева из појединих управних материја у којима би било нужно отступайте од изнетог правног схватаньа, али то би били само изузеци којима би се потврђивало правило. За такве изузетне случајеве требало би у самим новим прописима предвидети да he се на њих код другостепеног решавања применити нови материјални прописи.

91

СУДСКА ПРАКСА