Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

88

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да сада излажем схватање о тим компонентама, али ми се чини да ће то схватање бити јасније и да ће бити више елемената за дискусију када саслушамо и реферат о јавнрправном виду друштвене својине. Овом интервенцијом сам само хтео покушати да каиалишем дискусију на извесне главке проблеме. Проф. Алојз Финжгар: Ми смо видели да, мада су ту различите материје, ипак има доста сличних ствари, и ja се враћам на питање шта у француском праву значе речи „припада нацији“. Ja нисам имао прилике, jep немамо толику литературу, да могу пратити ове ствари, али сам случајно прочитао чланак г. J. Treillard-a: La notion juridique d’entreprise et l’expérience des nationalisations, Revue trimestrielle de Droit commerciale, 1953. У чланку писац излаже своје схватање о својини предузећа које je слично гледишту које код нас има друг Гаме. Но, колико сам могао видети. судска пракса стоји на другом становишту. Има свега три конструкције: прево, да je својима поделена између државе и предузећа; друто, да предузеће има право управљања, и треће, да je предузеће сопственик, а да je ово његово право својине нешто друтачије односно да je ограничено. Г. Роже Уен (Roger Houin), Декан Правног факултета у Рену: Извињавам се што се данас враћам на говорницу али јуче сам се на то обавезао. Врло добар иззештај г. Поповића и објашњења нашег колеге г. Гамса отворили су очи нама, Французима, у погледу појма друштвене својине који ме je много изненадио кад сам први пут чуо за тај појам. Као што je то малочас приметио г. Гаме, доста изненађује jeдна својина која нема носиоца или која их можда има сувише. Међутим, кад се ми, при овој новини у вашем праву, упитамо како стоји ствар у француском праву у том погледу, долазимо до закључка да и у Француској постоји нека врста друштвене својине, иако je ми нисмо тако јасно формулисали. Jep, ако сам добро схватио, оно што ви желите да изразите појмом друштвене својине, то je уствари негација својине. Заиста, -један члан Француског грађанског законика каже да je својина „најапсолутаије право на једној ствари“. Међутим, нема права без носиоца; класично, римско, наполесновско право својине je, према томе, право појединца, и то најапсолутније право на једној ствари у односу на друге појединце. Овај врло сажети појам својине који једном једином лицу даје скуп овлашћења, права која се могу имати на тој ствари, имао je већ политичку вредност. Проф. Гамс je малочас рекао да ce неће враћати на феудално доба. Али ja бих узео слободу да то ипак учиним jep je својина Наполеоновское заксника била негација својине која ј.сј je претходила и која je допуштала више носилаца са различитим правима. Појам јединствене револуционарне и наполеоновске својине био je у великој мери средство борбе појединца против феудалне и краљевске државе. Ви такође говорите о друштвеној својини, ако сам добро разумео, да би се борили y извесној мери, против државе. Само, као што je врло тачно јуче. рекао наш кол era Ле Бал, овде се речи односе на врло различите стварности. Jep, може ли се још говорили о својини кад једном лицу не припада цео сноп права usus, abusus и fructus? И стога сам малопре рекао да je појам друштвене својине супротност класичној својини; то je уствари раздвајање извесног броја права која можда више нису usus, abusus и fructus, већ су то нова права чије контуре треба тачно одредити. Према томе, да