Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
18
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ A
овде нећемо расправљати о правној природи својине јавког домена. Оно што нас занима, како смо рекли, јесте својина као грађанско право. A највећи део социјалистичке својине ce управо односи на предмете који служе економији и који су регулисани грађанским правом. Оно што je овде значајно, пак, јесте да, пошто je субјект целокупно друштво, маса економских добара чини неопходну основу његова опстанка и, према томе, она добија и сама, управо као једна целина, облик јавног добра, које припада јавном домену. Сваки предмет из те масе (а предмет овде очевидно не означава само материјалну ствар), узет одвојено, јесте предмет економског домена, грађанског права, али je маса као целина јавно добро, спада y јавни домен. Основна последица постојања јединствене масе социјалистичке својине и њеног јединственог субјекта .састоји ce, дакле, y томе што та маса добија карактер добра јавног домена, па ce услед тога нужно начелно разликује од својине схваћене као грађанско право, y класичном смислу, истоветно с капиталистичком својином. 3. Ова црта ce открива нарочито y томе што су y оном што ce зове социјалистичка својина веома јаки елементи јавног права. Ти елвlМенти значе да социјалистичка држава има много више власти y социјалистичкој својини него капиталистичка y капиталистичкој. To je добро познато и нема потребе даље то подвлачити. Али треба нарочито истаћи да права улога ових елемената није увек добро схваћена. Заиста, често ce говори о различитим конкретним овлашћењима социјалистичке државе y области социјалистичке својине, као што су додељиваite средстава за производњу разним предузећима, овлашћење да ce располаже дохотком ових предузећа, планирање, итд. Међутим, то није битно, јер није нужно да ова овлашћења социјалистичке државе буду много већа од одговарајућих овлашћења капиталистичких држава. У једном систему одумирања државе, као што je случај y Југославији, државно планирање je веома еластично, предузећа су веома самостална, држава према њима нема скоро ннкаква друга до пореска права, итд. Према томе, држава нема врло велика овлашћења. Али, чак и y том случају остаје једна битна разлика између социјалистичке и капиталистичке својине, која je само основна манифестација њеног друштвеног карактера, чињенице да она претставл>а јединствену масу добара која припадају целом друштву. Ta разлика ce састоји y томе што, y начелу, социјалистнчком својином располаже социјалистичка држава (засад; касније ће то можда бити једна друга централна друштвена организација) a не другн, делимични субјекти. Напротив, y капиталистнчкој држави, y начелу, држава не располаже приватном капиталистичком својином, иако су њена конкретна овлашћења на њој веома велика. Кад говоримо о овлашћењу располагања својнном, треба јасно приметити да овде није реч о државној сувереностн. Ова сувереност постоји подједнако и y капиталистичким и y социјалистичким земљама. Будући суверена, држава, разуме ce, може све, па, према томе, капиталнстичка држава исто као и соцпјалистичка y крајњој линији располаже свим, подразумевајући ту и својнну. Али ова власт остаје чисто формална, y том смислу што