Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На трећем семестру студија настава за обе секције извођена je y оквнру пет заједничких курсева са сдедећим темама: „Улога судије и странака y поступку", „Развод брака", „Уредбодавна власт", „Закони против трустова" и „Приватна осигурања

М. Ђорђевић

УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР ЗА ВИСОКЕ ЕВРОПСКЕ СТУДИ]Е У СТРАСБУРУ. Настављајући своју раније започету праксу, Универзитетски центар за високе европске студије y Страсбуру одржао je y школској 1959/60 години свој редовни осмомесечни курс који je окупио 20 редовних и 8 спољних. тзв. слободних слушалаца из разних земаља. Међу слушаоцима најбројнији су били Италијани и Југословени. Од осталих нација учествовали су претставннци; Велике Бритавије, Ирске, САД, Грчке, Шпаније, Турске и Либана. Исто тако, слушаоце је одликовала и разноврсност професија и стручности, Највише слушалаца било je из редова правника, економиста и историчара. Сви редовни слушарци били су стипендисти Универзитета y Страсбуру. Основни задатак курса био je изучавање европских проблема, тј. изучавање најразличитијих проблема Европе -са разних аспеката. У извођењу обимног програма овога курса учествовало je 34 предавача, међу којима позната имена професора Универзитета y Страсбуру, Паризу, Риму, Кембриџу, Милану, Атини, Брислу, Фрибургу и др., као и научни радниди и стручњаци установа: Conseil de I Europe, Communauté économique europénne, Communauté européenne du charbon et de l'acier, Centre européen de la culture, Bureau international des droits intellectuels и сл. Програм рада био je обиман и многбстран. У њему су нашли места многи проблеми праксе и теорије. Неки од ових проблема постављени су и разматрани y три основна сектора: политичком и институционалном, економско-социјалном и културном. Основу излагања y политичком и институционалном сектору чиниле су теме; Европски савет, структура европских заједница, криза супранационалности y европским заједницама, институционални проблеми европске организације, Европсжа декларација права човека, унутрашње и међународно право. Поред овог основног курса специјалан курс обухватио je актуелна питања и регионалне проблеме; јавно мишљење Европе, проблеми избеглица y Европи, Сједињене Америчке Државе и Европа, Немачка и међз'народна политика, проблеми и решења социјалистичке Југославије и европска интеграција и Г рчка. Други, тзв. економскн сектор обухватио je такође велики број проблема, Неки од њих су били само постављени, без претензија да добију своја коначна решења, док су ce други бавили анализом ковкретних питања. Metjy темама које je Центар унео y свој овогодишњи програм рада ваља истаћи теме: проблемк радничког образовања y Европп, природни извори Европе, демографски потенцијал Европе, динамизам произвођача и европска економска делагност, проблем енергнје н транспорта на заједничком тржишту, заједничко тржнште к екстрактивна индустрија, основни организациони прннципи трнју заједннца, теорнја еканомског развоја н регионални аспект, економска улога европских институција и награђивање y пзљопрнвреди. Посебну групу питања претстав.вају теме везане за културнн сектор. Остварен програм предавања из овог сектора односио ce углавном на теме из областн европске историје (Европа Каролинга, хуманизам и реформа од Петрарке до Аутера, племство и буржоазија од XVI до XVIII века), као и теме које претстатвљају допринос y истраживању једнг политичке етпке за вову Европу (Европа и јеврејство, перспективе протестантнзма о политичкој етици Европе, католнчке традиције и природно право од Св. Томе Аквинског до папе Пије XII). Осим ових тема одржана су и слздећа