Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИЗ ТЕОРИЈЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА

43

Изнесена подјела вриједносног папира на облн гационе, стварноправне традиционе и ксрпорационе папнре je суштинска подјела, јер ce врши према садржају права инкорпорираног y папиру и јер ствара увид y суштчшу самих врједносних паиира као економског и правног феномена. Суштина врједносних папира je, како смо видјели, y томе да npafio као бестјелесне ствари могу цнркулисати као роба на тржишту. Због тога ce не могу сматрати врједносним папирима такви паеири који ce ne могу -преносити, јер без преношења власништва иа папиру не може ни ттраво из папира функционисати као роба и бити првношено y власништво другога на тржишту. Традициони папири, како смо видјели, не инкорлорирају, y нашем правном систему, право власништва, већ само симболизирају пренос ствари, a тиме на посредан начин симболизирају и пренос права власништва {= пренос као modus acquirendi). У правним системима гдје пренос ствари није modus acquirendi за стицање власништва, већ ce оно преноси самим закључењем уговора о преносу власништва (Француока, Енглеска, САД) тамо традициони папир директао инкорпорира право власништва, тј. такав папир je y ствари снда једна врсга стварноправног врједноског папира. Што се тиче диоетца (корлорационих папира), она такођер инкорпорирају чланска права која према томе постају специфична роба-калитал, те су лрема томе врједносни папири. Поред инкорпорације права сви наведени облици имају и својство негоцијабилности на тржишту те су по томе роба и због тога врједносни папири. Уствари je код свих ових облика инкорпорацпја права y папиру увјет за негоцијабилност те иојаве и егзнстснци ja врједносних папира дугује свој настанак управо екоиомској потреби негоц-ијализације права као посебних облика робе на тржишту. Због свега тога, папир који додуше инкорлорира неко право (те ce оно без њега не би~ могло реализирати) али нема својство негоЦ|ИЈабилности (те je, напримјер, непреносив) није врједносни папир. Исто тако и обратно, ако je неко право преносиво и тиме негоцијабплнс, a није ивкорпорирано y неком папиру, не постоји папир од вриједности, тј. документ y коме je записано постојање таквог права и пренос таквог права пема карактер врједносног папира већ претставл.а само документ за доказивање постојања права. Ксд негоцијабилности je реч о томе да преносивост буде и законом дозвољена, тј. правним поретком загарантирана, a не са.мо економски факт. Ако правпи поредак забрањује ореношење права као таквог или «справе y којој je право заоисано, таква исправа не може имат« карактер врједносног папира. Тако, напримјер, возпе карте, карте за казалиште и кино нису врједносни папири јер иису негоцијабилни, јер je забрањено њихово препродавање и забрањено je стварање посебног тржишта за њих, Они ce могу изнимно преносити на друге особе, али не по вишој цијени. Према томе, y овим случајевпма и ако постоји инкорпорираност права y папиру, јер ce без карте (улазнице). не може гледатк претстава, или не може користити транспортно оредство, не постоји врједносии папир због помањкања негоцијабилности. Слично je са поштанским маркама и сличним врједвосним зпацима, која додуше инкорпорирају права («апримјер, на поштаноку услугу), али нису негоцијабилна те због тога нису врједносни папири. Негоцијабилност je y г ржишној способности a то значи да папир буде или предмет