Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗЛОУПОТРЕВА ПРАВА

5

другом Циљу a не ради задовол.авања задатака који му je поверен. Противан пут водио би распарчавању власти, њеним узурпацијама као y Средњем веку. И зато, иако наше схватање државе и потребе јавних служби захтевају осуду злоупотребе власти и критику њеног легитимног вршења, појам субјективног права отшмаће ce том схватању догод буде прихваћено поштовање појединца н његова одговорност према самом себи, догод ce не приђе идеји заједнице према којој су чланови друштва његови сас*гавни делови који, само кроз друштво, морају живети за њега и деловати само како општи интерес налаже. б) Декан Рипер je своје саговорнике вешто притерао y ову дилему: ~или Iјете признати апсолутизам субјективних права и одбацити злоупотребу права; или ћете прихватити релативност субјективних права, али онда рушите сам темељ њихсв!" Овакво разлагање сувише je категорично да би одражавало неку друштвену истину. Ако прихватимо да субјективно право потврђује неједнакост људи, зашто бисмо морали признати да та неједнакост може некажњено да ce изражава y свим правцима? Прихватајући санкцију намере да ce другом науди, декан Рипер je орихватио да je један мора.\ии захтев јачи од моћн коју даје субјективно право(lo). Ако je тако, зашто на основу једног другог моралног захтева не би бил>о ускраћено вршење права без оправданог мотива(ll)? He разарајући начело субјективних права може ce признати да поступање према себичним циљевима, које je обично допуштено, постаје недопуштено, било y извесним посебиим околностима (например, y ратао доба), било стално. 11. Од сложености до реда Чак и ако ce ограничимо искључиво на падручје приватног права, правних односа између појединаца, јасно je да појам „права" није јединствен. Треба уочити његове различите видове ако хоћемо да схватимо, кроз промеве и разноврсна решења нашег позитивног права, општи смисао развоја који ce оцртава пред нашим очима. „Право" нвког појединца може да спада y једну од следеће три категорије. Свакој од њих одговара известан појам „злоупотребе права". To, пре света, може да буде право-моћ. На, тај једини вид мислио je декан Рипер. Тако поверилац има власт да заплени имовину свог дужника; свака страна уговора о раду закљученог на неодређено време има право да раскине уговор једнострано својом вол.ом; скупштина акционарског друштва има право да смени чланове управе . . . To може да буде и право-функџија. Отац или мајка одобравају ступање y брак свог малолетног детета; муж одређује место преб.ивања супру-

(10) La règle morale dans les obligations civiles, 10 édit. 1924. (11) У делу ~La régie mo-rale...”, декан Рипер je то признавао: „Може ce сматрати кривим не само који хотимичнб чини зло, него и онај који га чини несвесно, из елабости или лакомислености. Огласити кривим и оног који греши пропуштањем чињева као и оног који греши чињењем, то je такође замисао морална” (Но. 103). Тим пасусом завршава ce .одељак под насловом: ~Будућноет теорије: оцена оттравданости побуда акта од стране судије”.