Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

то не значи да суд има да прими чињенкце како су оне утврђене y управном поступку већ јесуду остављено право контроле и проверавања утврђених чињеница y управном хгоступку, па ако суд притом нађе да y погледу утврђених чињеница постоји противречност y списима предмета, односно да су чињенице y битним тачкама непотпуно утврђене, или да je из утврђених чињеница изведен неправилан закључак y погледу чињеничног стањЗ) као и да ce y управном поступку; није водило рачуна о правилима поступка која 6и била од утицаја на решење ствари, y сваком од тих случајева суд ће оспорени управни акт поништити пресудом. У пресуди суд износи установљене недостатке и те примедбе су обавезне за надлежни орган који y извршењу пресуде доноси ново решење. Највећи број поништаја решења y управном спору, преко две трећине од укупног броја поништаја, потиче због неправилно утврђеног чињеничног стања и због повреде правила поступка која су могла бити од утицаја на решење ствари. Судска пракса пружа обил.е примера те врсте. Чешће су ништена за странке негативна решења заснована на погрешно ехваћеној слободној оцени доказа, јер „слободна оцена доказа не значи да управни орган доносећи на основу те оцене свој закључак није ничим везан, пошто je управни орган и y таквом случају дужан да из-утврђених чињеница изведе логичан закључак y погледу чињеничног стања и образложи зашто појединим доказнма није поклонио веру". (Пресуда Савезног врховног суда Уж. 588/53 од 12 јуна 1953.) Уколико je реч о чињеницама одлучним за решење саме стварн орган je обавезан да по службеној дужности спроведе поступак y циљу утврђивања постојања тих чињеница, без обзира што странка није поднела доказе којнма ce те чињенице утврђују. (Пресуда Савезног врховног суда У. бр. 7212/56 од 18 јануара 1957.) Суд не може y управном спору доносити решење на основу чињеница које нису биле утврђене y управном поступку, као ни на основу разлога који нису били предмет расправе y том поступку, јер суд решава о законитости управног акта на основу чињеница које су утврђене y управном поступку. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 29/52 од 7 октобра 1952.) Кад je пресудом суда y управном опору поништено оспорено решење због погрешне оцене доказа, тужени орган може приликом доношења новог решења допунити доказни поступак узимајући y обзир и нове доказе, те тако установити ново чињенично стање. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 1214/55 од 8 новембра 1955.) Међутим, y изузетним, законом одређеним случајевима суд je овлашћен да и сам утврђује чињенично стање, па да на подлози чињеничног exalta које je сам утврдио оцени законитост оспореног управног акта са материјалне стране, Суд сам утврђује чињенично стање y управном спору ако 6и поништавање оспореног управног акта и поновно вођење поступка код надлежног органа изазвало за тужиоца штету која би ce тешко могла поправити, затим, ако je на основу јавних исарава или других доказа y списима предмета очевидно да je чињенично стање друкчије од оног утврђеног y управном поступку, као и y случају ако je y истом спору већ једном поништен управни акт a надлежнн орган није y потпуности псктупио ло пресуди.