Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ФОРМАЛНИ УГОВОРИ ЗАКЉУЧЕНИ ПРЕКО ПУНОМОЋНИКА

229

„Овакав уговор важи уколико испушава друге услове за важност уговора и уколико je закључен у облику који одређује посебан закон (на пр. пи смени облик уговора по чл. 9 Закона о промету земљишта и зграда). Пошто овакав уговор постоји и важи независно од чл. 122 Закона о наслеђивању, он правно важи иако није закључен у облику који одређује чл. 122, ст. 4 и 5, Закона о наслеђивању” (22). Чини нам се да заштитној функцији форме предвиђене чл. 122 Закона о наслеђивавву има места и када je у питан, у поменути вид уговора о доживотном издржавању. Ако се овом формой штите обе уговорне страйке. као што смо то покушали да покажемо 1 , онда се не види разлог зашто би та форма била елиминисана код уговора који одступа од законом предвиђене ситуације само у погледу рока извршења обавезе јед.не стране. Ако би сврха форме била једино та да штити даваоца издржавана због одлагана преноса својине; онда би заиста та форма била непотребна у случају уговора где je давалац издржавана већ постао власник ствари. Међутим, сврха ове форме ее не исцрпљује само на страни заштите интереса даваоца издржавана. Она штити и примаоца издржавања у истој или можда још у већој мери. Заштатна функција форме овде je, дакле, двострана. Разлози који стоје на страни увођења форме због заштите интереса примаоца издржавања предвиђене у чл. 122 Закона о наслеђивању, исти су и када je у питању овај нешто измењени вид уговора о доживотном издржавању. Осим тога, не види се разлог за искључење корисних страна форме које се цредстављају нао заједничке за обе уговорне страяке. Да ли се уговор о доживотном издржавању може закључити преко пуномоћника? Образложење цитиране пресуде Савезног врховног суда указује на негативан одговор. Аргумента оваког става огледају се, по мишљењу суда, у чишеници да се под појмом уговорника из чл. 122 Закона о наслеђивању има сматрати увек само странна која за себе заснив.а правый однос чије je присусгво нужно приликом упозорења од стране суда. Изгледа нам да се овакво становиште не би могло оасвим успешно да оправда. У савременим правним системима опште правило je да се правки послови могу закључивати и преко пуномоћника. Изузетлак од тога правила мора бити законом тачно одређен. Тако, на пример, прављење тестамента није допуштено преко ПЈшомоћника. У погледу закључеша уговора о доживотном издржавању преко пуномоћника Закон о наслеђивању ништа не говори. Пре би се могло 1 рећи да je онда то питање препуштено општим правним правилима, него изузетку који није у закону фиксиран. Најзад, зар се брак може закључити преко пуномоћника, а уговор о доживотном издржавању не може? Решење би можда било 1 на другој страни. Формални уговори чија се 1 заштатна функција форме прегежно реализује у оквирима интереса уговорних страна, могу се заюьучити и преко пуномоћника ако je и сам уговор о пуномоћству закључен у одговарајућој форми (23). Сврха форме

(22) Начелно мишљење Проширене опште седнице Савезног врховнот суда, бр. 8/57, објављено у Збирци судских одлука, књ, 11, св, 1, 1957, с. 19 —25.

(23) R. Demogue: Traité des obligations en général, T. I, p. 322.