Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈ A

НАКНАДА ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ ЗАКОНИТИМ РАДЊАМА ЈАВНИХ СЛУЖБЕНИКА И ОДГОВОРНОСТ

У нашој правној литератури 'Све више се говори o одговорности јавне управе за штету коју грађанима или правним лицима проузрокују службеници у вршењу службене дуж-ности. Тако се у вези са све већим интереоовањем за ово актуелно питање нашег оавременог -права, појављују и питања кој-а би ваљало размотрити како би било што маше несаглаоности у употреби извеских израза који означују већ утврђене појмове. Овде ce нећемо задржавати на одређивању већ познатих појмова већ само обратити пажњу да ли се може говорити о одговорности за штету цроузроковану з-акюнитим радом јавне управе однооно ј-авних службишка. Поводом овог питаша и код нас се већ појављују одређена гледишта. Тако по једном гледишгу „јавна управа одговара за накнаду нанете штете у случајевима к-ад она добија имовинску корист. На пример, Законом о еспропријацији {члан 10) предвиђено je да за експроприсану непокретност сопственику припада накнада. Исто тако je и Законом о народној одбрани (члан 132) предвиђено да се реквизиција врши уз накнаду”. По истом гледишту ~јавна управа одговара за штету коју цроузрокује уништавашем опасних добара”. Као пример наводи се чл. 40 Ооновног закона о заштити стоке од сточких зараза, чл. 1 уредбе о накнади штете убијањем, клањем или угинућем живогиња и чл. 30 Основног закона о заштити биљ-a од болести и штеточнна (1). Поводом напред наведених примера ваљало би расправити да ли je овде реч о одговорности. Колико je нужно ово расправити вида се и из чињенице што и напред наведено гледиште негде употребљава израз „одговорност” а негде „накнада штете” али и поред тога даље наводи напред наведене примере коап римере у којима „јавва управа одговара за накнаду штете нанете грађанима у случајевима юад она добија неку имовинску корист” (с. 281). Ова непрецизна употреба правних израза може довести до неопюразума да ли je у овим наведеним случајевима реч о одговорности за штету или само о плаћању накнаде. Као што ћемо видети, овај неспоразум није само у нашој правној литератури већ и у Француској. Што се тиче нашег права политичко-територијалне јединице и установе одговарају за штете проузроковане грађанима и правним лицима под условом да je штета проузрокована незаконитом радшом службеника. Стога се по себи разуме да нема одговорности ако je штета проузрокована законитом радшом сдносно кад се штет-а проузрокује од стране службеника самом применом закона који овлашћује службеника да под одређеним условима може

(1) Др. Славољуб Поповић: Управно право, „Савремена администрација“, Београд, 1959, с. 281—282.