Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не сигурности. Према томе, ни при реквизиции, ни при експропријацији, ни при плаћању накнаде за убијање стоке ради заштите од сточне заразе и сл. у нашем праву није реч о одговорности већ je ова накнада даваше законом предвиђеног еквивалента, а до одговорности могло би доћи тек ако држава не би иоплатила законом предвиђену накнаду. Можда би било целисходније да je основ ове накнаде начело једнакости грађана пред јавним теретима, али би за примену овог начела оно морало бити прокламовано Уставом -или прописано законским одредбама. Наша теорија још није посветила довол>ну пажњу гоггању накнаде за штету проузроковану законским радн>ама, али су већ залажена извесна гледишта која олакшавају решење овог оитања. Расправл>ајући питане да ли je у овим слмчајевима држава дужна да да накнаду оштећеним појединцима проф. др. М. Бартош je с разлогом већ истакао; „На држави лежи само дужност да испита да ли су грађани чијим се добрима располагало, специфично као категорија стављвни у тежи положа ј од других грађана и да им само за тај случај, али нормативним путем осигура накнаду онога што je заједница добила у шихово име наносећи им већу жртву од оне коју су под сличним околностима подкосили други грађани (8). Нужно je још разликовати одговорност за штету од накнаде за штету проузроковану законитим радшама јавних службеника поред осталог и стога што je код одговорности за штету реч првенствено о репарацији односно прво долази у обзир васпостављање ранијег стања, такозвана накнада у натури, па тек ако то није могуће штетник исплаћује накнаду у новцу. Међутим, уколико je реч о овој другој накнади она се, ако није искльучена нормативним актом, по правилу, исплаћује у новцу.

Д. Ъ. Денковић

(8) Др. М. Бартош: Последние теорије генералке супституције у нашем унутрашњем праву, „Анали Правног факултета у Београду", 1955, бр. 2, с. 185.