Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИ ЛО3 И

БОРБА НАРОДА АНГОЛЕ ПРАВНИ ПРОБЛЕМ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Четрнаестог марта ове године влада Портуталије je сбавестила Швајцарску владу, као депозитара женевских конвенцией о заштити жртава рата, које су усвојене 12 августа 1949, да повлачи своју резерву на члан 3 за који je Португалија, приступајући Конвенцији, изјавила да га неће примењиваги. По томе члану стране у сукобу ce обавезују да- и у сукобима који се називају „унутрашњим”, примењују у конвенцијама означени минимум онога што женевске конвенције треба да пруже жртвама рата рањеницима, болесницима, борцима ноји су положили оружје, лицима кој>а не узимају учешћа у оружаном суюобу и осталим заштићеним лицима, без обзира на иначе признато право да у тим случајевима државе уговорнице не примењују међународно него унутрашпье право. Овај пропис женевских хуманитарних конвенција сматра се као новост у међународном праву и уступак домаћег суверенитета хуманитарним обзирима, као нека врста заштите људских права и према лицима у „унутраппьим” сукобима. Оставльамо на страну питање да ли су колонијални рагови унутраппьи ратови, jep се они не могу одвојити од правнога начела из Повеље УН по којој ти народи имају право на самоопредељење, као и на то да то право, по -мишљењу многих аутора, остварују, у недостатку других средстава, чак и оружаном борбом. Овај потез Португалије je предузет у јеку распламсане борбе Анголаца за слободу и нечувеног терора који врше португалски колони ja листа над народом Анголе у целики и који, по речима премијера Нехруа, Португалију ст-авља у ред „наЈкрвавијих колонијалних сила на свету”. Формалноправно, повлаченьем резерве Португалија je прихватила хуманитарне обавезе и тиме желела себе да представи пред јавним мнегьем као колонијапну силу која je лкберална према својим колонијалеим поданицима. Међутим, тај гест у суштини представља лицемерку политичку махинацију. Њен циљ je да Портушлија себи резервише право у оквиру борбе у Анголи да јој се нико не меша у ту борбу и да Португалију представи као силу која he хумано постулата са „побуњеницима”. Али ова махинација погађа не само Анголце, већ je непооредно уперена и против поретка Уједињених Нација. Упркос покушајима португалских колониалиста да борбу анголског народа за слободу прикаже као искључиву унутрашњу ствар Португалије, називајући je „немирима” које изазивају „плаћеници и бандита”, подвод ећи je под омтьену формулу империалиста да je та борба дело „комуниста” и да je дрема томе, у питању „сузбијање комунистичке опасности”, светској јавности je јасно да je ослободилачка борба народа Анголе заснована на истим основама на којима почива оавремена међународна заједница, а у првом реду на праву сваког народа да сам одлучи о својој