Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

241

Приговор се подноси против решења органа који je донео првостепено решење. Против решена не може ,се покренути управни ни судоки поступак. Ради извршена овог закона, а на основу одлуке о овлашћењу оекретара Савезног извршног већа („Службени лист ФНРЈ”, бр. 39/59), донет je Правилник о давању на коришћење станова којима располаже Савезно извршно веће („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 49/59). Према чл. 19 тог правилника решена о давану на коришћене станова ко je je комисија доделила појединим органима и установама за службенике из чл. 13, доноси комисија коју именује старешина органа односно установе. Према чл. 21 Правилника против решена о давану стана нак оришћене по чл. 4, ст. 1, т. б, које je донео службеник по овлашћену старешине органа или установе као и против решена комисије донетот по чл. 19 правилника службеник који je тражио стан може поднети приговор старешини органа одно-сно установе у року од 15 дана од дана истицана решена у згради органа односно установе. По приговору у првом случају старешина органа односно установе може својим решенем изменит побијано решене, а у другом спучају (чл. 18), може захтеват од комисије да поново испита своје решене и доносе ново решене. Комисија том приликом може да измени своје решене али може и да га одржи на снази. Према последнем ставу плана 21 против решена донетог по приговору не може се покренути управни ни судски поступак. Очигледно je да овакво прописиване приговора одступа од критеријума напред наведених одредаба о усклађивању. Истина приговор се подноси старешини али старешина не решава по том приговору, као што би било логично, jep je старешина и одредио комисију, већ на интервенцију старешине опет иста комисија протав које нема нити права жалбе нити управног спора. Значи практично да законигост решена ове комисије нико не може да цени нити може да мена конкретно решене без обзира што она могу бити неэаконита како због тога што -ее није водило рачуна о битним правилима поступка, тако ни са садржинске стране. Ове одредбе нису у складу ни са чл. 51 Закона о' стамбеним односима. Према тој одредби приговор се подноси највишем органу даваоца стана на коришћене односно радничком савету, који и доноси решене о приговору, а против тог решена не може се повести управни или судски поступак. Сама чиненица да по приговору решава највиши орган даваоца стана на коришћене односно раднички савет, јесте и гарандија да he законита права странке бити заштићена. Највиши орган даваоца стана на коришћене према правилнику јесте Сав-езно извршно веће, те би доследно спроводвћи принцип прописан у чл. 51 Савезно извршно веће (односно орган кога оно овласти) решавало по пригозорима странака. Међутим, у -правилнику ее одступило од тог .принципа па се доношено решена као и -преиспитиване тих решена препустило истим комиоиј.ама у органима. У чл. 60. предвиден je приговор против решена о давану стана на коришћене у зградама каз-нено-п-оправних домова, железничких станица, чувара друге и путева, у кругу војних каоарна и а-еродрома и у другим војним објектима, као и станова чије je коришћење везано за вршене службене функције у згради у иојој je стан. Приговор се подноси у року од 15 дана од дана доставе решена односно од дана сазнана ако се решене не доставив. Према овој формулапији решене по -приговору доноси орган вишег сгепвна, те би тај приговор имао карактер жалбе jep -се подноси у року -од 15 дана вишем органу, по коме тај орган доноси другостепено решене. Међутим у чл. 62 предвиђ-ена je с приговором жалба против решена станбеног органа општинског народног одбора којим се даје на коришћене стан у згради која ее сматра новом зградом, као и стан у н-свој згради која није према одлуци општинског народног одбора изграђена за потребе одређеног круга лица, или којим -се одбија захтев за даване стана на коришћење у танвој згради. Жалба се подноси у року,