Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

242

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

од осам дана од дана доставе решења односно од дана истицања решења у простородама народног одбора, экю жалбу изјављује лице коме се решење не досташьа. Жалба не задржана извршење решења. Решење je коначно и против њега се не може водити управни спор. Не изгледа оправдано давање овом одредбом краћег рока да жалбу него што je дат по приговору. Такође не изгледа оправдано прописивање да жалба не задржава извршење решења, с обзиром на карактеер саме ствари. Посебно, јер код приговора не постоји таква одредба приговори задржавају извршење решења. С друге стране, формулација да се против решеша не може водити управни ни судски поступак наводи на закључак да ту уошпте није реч о управном поступку. Истина, у чл. 62 речено je само да се не може водити управни спор. Међутим характер саме ствари je исти у једном и у другом случају, те различите третирање нема оправдаша. Приговор према чл. 80, ст. 5, Закона о јавним службеницима има такође карактер правног средства пошто се подноси органу који решава по жалби и подноси се у року од 15 дана. ЕЬегова специфичност je у томе што 1 се према наведевој одредби не подноси на један одређеки управни акт већ на примедбу коју орган надлежан за оцењивање ставља на његово решење и то пошто je донео ново решење у складу са примедбама. У Закону о јавним службеницима нема одредбе о томе каква je надлежност комисије по приговору, али у чл. 83 речено je да ако je на решење донето по цримедбама уложена жалба, онда се о приговору решава једновремено као и о жалби. Међутим, какав би био поступак комисије за службеничке послове, ако не би било жалбе, није нигде прописано. Чини се да би комисија могла да одбије приговор, чиме би решеше које je донето по примедбама остало на снази ако нађе да je приговор неоснован. Или би могла да усвоји приговор, чиме би истовремено поништила решење ко je je донето по примедбама. Друкчије схватање ових одредба не би било могуће због тога што примедба као правки акт, иако се само она а не решење напада од органа, не егзистира самостално, већ се пред комисијом за .послове 'појављује као део образложеаа решеша која се односе по тим примедбама, те je комисија за службеничке послове у могућности једино да то решење остави на снази односно поништи. Дакле исто оно што je у могућности и по жалби. Из изложеног се да закључити да приговор донет у прописима после ступања Закона о општем управном поступку има негде карактер приговора из прописа о усклађивању (Закон о инвалидском осигурању, Царински закон), док у другим случајевима има карактер жалбе (Закон о стамбеним односима). Према томе одредбе о приговору из прописа о усклађивању нису у свим случајевима служиле као критеријуми приликом прописивања приговора. Обнова поступка. Обнова поступка je правно средство које предела Закон о општем управном поступку, те je овде обращено само утолико што га прописују посебни прописи на начин који отступа од одредаба тога закона. Према Закону о пензиском осигурању и Закону о инвалидском осигурању није прихваћена обнова поступка у свему као у Закону о општем управном поступку. Наиме према чл. 189, ст. 2, Закона о пензиском осигурању („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 51/57) у питањима пензиског осигурања, а то важи и у погледу инвалидског осигурања, примењују се одредбе чл. 249, тач. 2 —lo, и чл. 250 —259 ЗУП уколико се односе на случајеве из чл. 249, тач. 2—lo. Према Закону пак о ратним војним инвалидима („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 33/57 чл. 72), прихваћена je обнова поступка у свему као у Закону