Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

243

ПРИЛОЗИ

о општем управном поступку, тј. и нове чиньенице и нови доюази су разлози за обнову поступка. Одсгупанье je у томе што према чл. 72, ст. 2, тог закона правне последице у обнови измењеног решења дејствују од дана поднетог захтева за обнову ако je поступак покренут по захтеву странке, а од дана доношења новог рвшења ако je поступак покренут по службеној дужности. Даље je одступање у томе што се обнова може покренути против сваког коначног решења и није везана никаквим роковима. У томе Закон о ратоим војним инвалидима одступа и од Закона о инвалидском односно Закона о пензиском осигурању. Несумњиво je да су материје ко je рогу лишне одредбама поменутих закона врло блиске једна другој, па ипак видимо различите регулисаюье истих питаньа у гим прописима. Према Закону о ратним војним инвалидима иешьучена je могућност да решенье при обнови поступка делује ретроактивно, тј. од доношена првостепеног решена, а у Закону о пензиском и Закону о инвалидском осигурању у олучају из чл. 249, ст. 1, т. 1, не би ниуком случају постојала могућтсост доношења решења са ретроактивним дејством јер се у том случају доноси решење у новом поступку, док према тим законима и случајевима из чл. 249, ст. 2—lo, постоји могућност и да решење има ретроактивно дејство мада то није искључива могућност. Даље, према Закону о ратним војким инвалидима обнова се ноже покенути без обзира на рок док према Закону о пензиском и Закону о инвалидском осигурlању у роковима ггредвиђеним у ЗУП (сем за чл. 249, т. 1). Са наведеяог могло би се рећи да различите прописивање ових одредаба у наведеним прописима не произилази у сваном случају нужно из специфичности материје ко ja се регулише, те и да би се еврха могла постићи и ако би се прихватиле одредбе ЗУП бар у неким случајевима, а такође би у битно сличнимм матери)ама она питана било могуће регулисати на јединствен начин. Обнова поступка предвиђена Законом о друштвеном кньиговодству (чл. 56) разликује се од обнове поступка предвиђене Законом о општем управном поступку само утолико што je прописан само један рок рок од 2 године у коме се може тражити обнова поступка. Ни ово одступање не изгледа оправдано. Нарочито стога што je за мотућност ревизије, на пример, према том закону предвиђен много дужи рок (2 године) од рокова предвиђених Законом о пензиском и Законом о инвалидском осигурању (60 дана). Разлог je свакако у томе што je материка коју регулише Закон о друштвеном књиговодству много компликованија па je дата могућност да се ревизија тражи и у дужем року, него што je потребан за ревизију решења о пензиском осигурању. Са тог становишта није било разлога да се објективни рок за обнову скраћује а још мање да се, обзиром да постоји један дужи рок као евентуалва корекција, продужавају рокови из чл. -252 ст, 1, т. 1,2, 3,4, 5 Закона о ошпгем управном поступку. Нов поступак. Законом о општем управном поступку није предвиђен нов поступак као посебан институт. Он je прописан законима о пензиском и инвалидском осигурању и о ратним војним инвалидима. Према одредбама чл. 184 до 188 Закона о пензиском осигурању које се примењују и у инвалидском осигурању, рредвиђен je нов' поступак. Према чл. 184, кад je решенье постало коначно у управном поступку или правоснажно може се у истој ствари покренути нов поступак ако се накнадно сазна за чињенице ко je су постојале у време вођеша поступка или за доцније настале нове чиньенице или се нађе односно стекне могућност да се употребе нови докази, а употреба тих чињеница односно доказа могла би довести до друкчијег решења. Нов поступак може се покренути и у случају ако je решењем повређен закон на штету странке или ако je доцније заузето друкчије становиште које je повољније за странку. У