Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овом другом случају нов поступак се може покренути тек пошто решење буде правоснажно. Нов поступак се увек може покренути. тј. нема временског ограничена эа шегово покретање. Ако je поступак покренут по захтеву странке, права одређена овим решењем делују од првог дана наредног месеца по подношењу захтева, а ако je покренут по службеној дужности од првог дана наредног месеца по доношењу решења. Ако се ближе погледа одредба чл. 184, ст. 1, може се закључити да je тр управо реч, изузев дрцније до насталих чињеница, о околиоетима предвиђеним у чл. 249, ЗУП, тј. о обнови. Питанье je овде на ли je реч о новом поступку ако су у питању чињенице и докази који су постојали и у рани јем поступку и колико je оправдано да, уколико странка или орган сазнају за чишешще које су постојале у време вођења ранијег поступка, они нису у могућности да раније решење пониште, с обзиром на сзе околности случаја чл. 257, кад je то могуће за све друге случајеве обнове. Други je случај са новим чињеницама. Сасвим je логично да такво решена и уколико му се даје ретроактивно дејство може да делује унаэад само од захтева странке, ако je поступак покренут по захтеву странке, односно од доношења решеньа ако се поступак покреће по службеној дужности. Чл. 184, ст. 2, Закона о пензиском осигурању у суштики je и чл. 266 ЗУП. Према ст. 2, чл. 184, тог закона као и према чл. 266 ЗУП доноси се решење у интересу странке. Према чл. 266 решеше се доноси уз пристанак странке и то ће у сваком случају бити решење које ће странди да одговара и не може се цретпоставити да би странка дристала на доношење решења по том члану које би било противно њеним интересима. Најчешћи случај примене тог члана јесте измена правног схватања и то у смислу повољнијег правног схватања од оног којим се орган руководио приликом доношења ранијег решења. Такође je у чл. 266 ЗУП предвиђено да he орган бити дужан да донесе решење у случају ако странка наведе да je ранијим решењем повређен закон, Свакако да he она то тражити ако je закон повређен на њену шгету. Разлика између новог поступка према Закону о пензиском осигуран>у и укидања односно мењаша уз пристанак странке по ЗУП јесте и у дејслву решења. Решење допето у «овом поступку делује као што смо рекли од захтева странке тј. од доношења решегьа, док по члану 266 ЗУП може се укинути односно измени™ раније решење што све завися од конкретно! случаја. Ако буде укинуто онда правке последице делују тек од доношења новог решења - (чл. 270 ЗУП), а ако je измеььено онда зависи од конкретног случаја да ли ћи се решен, у дата ретроактивно дејство или he деловати од доношења новог решен>а као и код укидагьа решен>а. (Види А. Давинић; „Правно дејство решења по члану 266 Закона о опшгем управном поступку”, „Нова администрација’, бр. 3/60). Из наведеног произилази да су парвне ситуације које Закон о пензиском осигураљу регулише као нов поступак у суштини регулисао и ЗУП и то одредбама о обнови (чл. 249, ст. 1, тач. 1) или укидањем и мењањем решења уз пристанак странке. Битна разлика je само у моменту деловања новог решења. Мислимо да због тог момента није требало ове ситуације регулисати као нов поступак већ се само могло прописати друкчији рок. Закон о инвалидском осигурању усваја потпуно становништва эаузета у Закону о пензиском осигурању. Према чл. 208 ако je решење поехало коначно и правоснажно, може се у истој ствари покренути нов поступак под условима и на начин који су предвиђени у одредбама чл. 184 —187 Закона о пензиском осигурању. Према Закону о инвалидском осигурању решава се у новом поступку о одређивању права на основу промена у стању инвалидности и преостале радне способности односно о степену телесвог оштећења које je од утицаја на право одређено у решењу које je постало коначно у управном