Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

245

поступку или правоснажно. Надлежни завод за социјално осигур-ање има право 1 да одреди поновни комисиски преглед уживалаца права одређених по новом закону као и дужности да такав преглед одреди поводом захтева странке. Наведено промене у стању инвалидности и преосгале радне способности су свакако нове чињенице те Je сасвим логично да их треба поред других нових чињеница утврђивати у новом поступку. Закон о инвалидском осигуравьу прихвата, дакле, решеша која су дата Законом о пензиском осигурагьу и додаје још један елемент који je специфичан за облает кбју регулише тај закон. Међутим, према Закону о ратним војним инвалидима {чл. 72) регулише се само ово Једно питанье у новом поступку, тј. ако код ратвог војног инвалида наступе промене које немају раније утврђени процент ратног инвалидитета, о инвалидским правима у вези са насталом променом решава се у новом поступку. Истина, овај закон не назива ову институцију новим поступком већ новим одређивањем инвалидеких права, али je по суштини то исти институт. Али je тај институт ипак нетто различите регулисао ову материју. Тако према Закону о ратним војним инвалидима (чл. 71, ст. 2) захтев се узима у обзир само 1 ако странка учини вероватним да je наступила промена од утицаја сна њена инвалидока права, а начин на који би она могла да те промене учини вероватним закон не наводи. Према одредби пак, чл. 209, ст. 2, Закона о инвалидском осигура-њу ради утврђивања тих промена надлежни завод за социјално осигурање има право да одреди гтоновни комисиски преглед уживаоца права одређених по овом закону, као и дужност да такав преглед одреди поводом захтева странке. Даље, према Закону о инвалидском осигурању решење до-нето у новом поступку којима, се укида или смањује право одређено ранијим решењем извршава ее тек од дана кад постане коначно у управном поступку. Такве одредбе нема у Закону о ратним војним инвалидима, а с обзиром на одредбу чл. 73, ст. 3, тј. да решења постају извршна и пре нихове правоснажности, али није o'дређено када већ je оставлено да се одређује у сваком конкретном случају, свакако ман>е служи као гаранција странци него ако je то прописано у закону, какав je случај у Закону о инвалидском осигурану. Као посебно питахье поставља ее питање да ли се може посматрати као нов поступал, поступа по захтеву за поновно испитивање решена по Закону о друштвеном књиговодству {чл. 54), с обзиром на то да се и у том поступку доноси ново решење. Овај поступал се свакако и по својој суштини разликује од новог поступка предвиђеног у наведеним законима по томе што ту немамо нових чиненица нити доказа нити новонастапих промена, па нити раније чињенице и доназе који су постојали али нису могли бити употребљени у ранящем поступку, што je основно за вођење новог поступка. У овом поступку реч je о поновном испитивану решења, да ли je законито. Са те стране, као и због тога што je у Закону речено да je решено које ce доноси по захтеву за поновно испитивагье коначно решење, оно има виши карактер другостепеног решења у управном поступку него новог поступка који je ванредно правно средство против коначних и правоснажних решења. Из овога што je речено поставља се питане оправданости прописивана новог поступка поред обнове поступка и могућнет за укидање и мењање решена уз пристанак странке из Закона о општем управном поступку, пошто се овим правним средствима може постићи исто дејство. Наравне, ново настале чињенице би могле да буду разлог за нов поступай и то не као правно средство. У том погледу je најправилније станвиште Закона о ратним војним инвалидима. Према н>ему су разлози за обнову остали као у ЗУП само су рокови прилагођени карактеру материје коју тај закон регулише. Нов поступок je предвиден само за случај измене стања инвалидности. Није јасно зашто Закони о пензиском и и.н-