Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

246

АНАЛИ ЛРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

валидском осигурању који су дошли после закона о ранним војним инвалидима нису прихватили иста решена, већ су увек институцију овог поступка и то за случајеве где уопште није реч о новим чињеницама и доказима, па ни о новом поступку. Оцена законитости. —• Дрема Закону о јавним службеницима <„Сл, лист ФНРЈ”, бр. 28/52), оцена законитости појављује се као претходна оцена и у ствари je акт контролне делатности органа државне управе приликом доношења одређене врете управиих аката. Оно нема характер редовне делатности у оном делу поступка у коме се иначе цени законитост једног управног акта, тј. у стадију жалбе, и тако решење које je оценено као законито не постаје тиме и коначно, јер je против нега у принципу дозвољена жалба. Уколико решене не буде оценено позитивно, мора се донети ново решење у складу са датой примедбом, али се то решене сматра првостепено, те се на нега може изјавити жалба. Ако je на решене стављена цримедба, орган који je донео решене има право приговора против ове примедбе. Могло би се рећи да je овај поступак вшпе интерног карактера, поступай међу органима (више него у односу на странку) jep се странка о нему обавештава тј. са њим се упознаје само посредно преко новог решена које се издаје на основу примедбе, те странка нема право жалбе на примедбу већ само на решене органа осврћући се на цримедбу. Институт оцене законитости према Закону о национализацији нај-амних зграда и грађевинског землшшта („Сл. лист ФНР.Ј”, бр. 52/58) добио je према одредбама уредбе о поступку за спровођење тог закона постно обележје. Према чл. 28 поменуте уредбе комисје за национализацију („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 4/59 (почев од среске) дужне су да достављају своја решења о утврђивану предмета национализације односним комисијама код органа вишег степена (општинске у случају жалбе достављају среској, и ако није поднета жалба такође среској комисији према чл. 28, ст. 2). По овако достављеним решењима председници комисија при аугономним јединицажа, републичким и савезној имају право по својој иницијативи или по представци странака ( и заинтересованих лица, јавног тужиоца, и јавног правобраяиоштва), да изнесу на седницу комисије сваку ствар коју je односна комисија (при нижем органу) мериторно решила, а дужни су да то учине на трчжење јавног тужиоца или јавног правобраниоца. Према томе, не врши се оцена законитости свих решена она зависи у једном делу од дискреционе оцене цредседника комисије. Одлука председника комисије да ствар не изнесе на се~ равна je негативном решењу комисије која се може донети на седници комисије. У чему се састоји оцена законитости и правилности решена у утврђивану предмета национализације, то изричто није одређено законом али се то може закључити из надлежности комисије по којој она може ово решене поништити или изменит. Оцениване законитости и правилности решена једнако je, дакле, ономе што друтостепени орган гша право приликом доношена решена по жалби у смислу одредаба ЗУП. Разлика je само у томе што друтостепени орган по жалби увек доноси решене, било да одбија или уважава жалбу, док комисија по оцени законитости доноси формално решене само ако оно решене о утврђивану предмета национализације поништава или мена, док у случају кад претседник комисије по поднетој представци нађе да нема места изношену ствари пред комисију, или ако комисија сама нађе да нема места поништавану или измени решена, не доноси се «икакво решене већ се о томе само обавештава подносилац представке односно захтева. Оцена законитости манифестује се према томе само у случају доношена акта корим се решене о утврђивану предмета национализације пош-шггава или мена. Као даљу специфичност у поступку оцене законитости налазимо право жалбе на решене о поништену или измени решена национализације