Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

решења с тим да се донесе ново- решење, али које ће имати карактер првостепеног решења против кога je дозвољена жалба. У вези са оценом законитости пропиоаном у Закону о јавним службеницима поставило се питане да ли je она посебан институт којим ce регулишу питана која ЗУП није регулисао или ce регулишу питана која je ЗУП регулиеао али на други начин. Другим речима, да ли je оцена законитости решења о службеничким односима институт којим je исключена примена чл. 262 Закона о јавним службвницима, jep се надзор над законитошћу решена у службеничким стварима врши у поступку оцене законитости. Према пресуди Савезног врховног суда I 17/59 од 13 јуна 1959 „у службеничким стварима нема места примени члана 262 ЗУП-а с обзиром да Закон о јавним службеницима прописује посебан поступак оцене законитости, па тиме и вршене надзора”. Према истом правном схватаньу Савезног врховног суда „у поступку оцене законитости долази до примене чл. 263, ст. 3, ЗУП у року од године дана у коме орган који je оценио законитост може ставити примедбе, а доносилац решена може измвнити своје раније решене донето у службеничкој ствари”. Из овакве формулације произашло би да решење у службеничким стварима која подлеже оцењивању законитости без обзира да ли су оценена или не, не могу се поништавати по праву надзора. Међутим, ми мислимо да оцена законитости и надзор односно поништавање или укидане по праву надзора по чл. 262 ЗУП нису иста питана поступка регулисана на различит начин па да посебно прописан поступак оценивала решена искључује поништаване односно укидање по праву надзора. Наиме, оцена законитости. решена врщи се у поступку пре доношена првостепеног решена, док се поништаване односно укидане по праву надзора из чл. 262 ЗУП врши против коначних и против правоснажних решена. То значи ако je решене прошло стадијум оценивала и постало конечно, а ипак се касније покаже да стоје разлози за поништаване односно укидане по чл. 262 сматрамо да нема никаквих разлога да се такво решене не би могло поништити односно укинути. Стоји као тачна тврдна у наведеној пресуди да решене које није оценено не треба поништавати на основу чл. 262. ст. 1, т. 3, већ га треба доставити на оцену законитости надлежном органу нарочито с обзиром на то да Закон о јавним службеницима оцениване не везује за један рок. Према чл. 81, ст. 2, ЗЈС орган који je донео решене дужан je да поступи и по примедбама које je добио по истеку рока од месец дана али се у таквом случају од службеника не може тражити првраћај више примл>еног износа. Према томе, Закон о јавним службеницима није одредио рок у коме се решене може оценити те нема оправдана да се тај рок ограничава на годину дана према чл. 263, ст. 3, ЗУП. Ревизија. Ревизија решена коју предвиђа Закон о пензиском осигурану јесте такође један институт контролне делатности у овом случазу не органа државне управе над другим органима уцраве, већ у оквиру једне самосталне установе која се оснива на принципима друштвеног самоуправљана. Према одредбама овог закона свако решене среског завода за социјално осигуране донето у стварима из пензиског осигурана подлеже ревизији. Ревизију врши републички завод за социјално осигуране по службеној дужности, ако je против решена среског завода подпета жалба ревизија се врши приликом решавана жалбе. Према томе, исти републички завод врши ревизију решена и решава по евентуалној жалби на то решене. Када се узме у обзир да су првостепена решена о праву из пензиског осигурана извршна одмах по доношену може се узети да je сврха ревизије зашгита финансиске обавезе која произилази из права осигураника a која терети завод. Ревизијом, дакле, завод штити своје обавезе према странци док жалбом странка штити своје право у односу на завод.