Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

249

ПРИЛОЗИ

Закон не одређује тачно у чему се састоји ревиаија, али то произилази из одредбе да републички завод у вршењу ревизије може дати сагласност на решење или га укинути. Укида га ако je њиме повређен закон о корнет странке. Давањем сагласности на решење против кота није поднега жалба оно постаје коначно, док ће укидање решеша у вршењу ревизије имати дејство из чл. 270 Закона о опттем управвом поступку оно ће деловати од доношења без обзира на последице које je већ произвело. Ревизија према Закону о пензиском осигурању je према томе акт редовне делатности надлежног органа вишег сгепена који ово право не врши по праву надзора већ на основу посебне иадлежности одређене законом. Давање сагласности на решеше (против нога није поднета жалба) као једна алтернатива у поступку ревизије, јесте једна специфична форма која. није идентична са сагласности из чл. 203 ЗУП. Решење једног органа донето у сагласности са другим органом има важност управног акта само уз ту сагласност. Међутим, сагласност се према Закону о пензиском осигурању у поступку ревизије даје само на решеше у случају ако против истог није уложена жалба или ако не постоје услови за његово укидање. Сагласност je овде уствари оцена да je решеше законито и да се и даже може извршавати (jep je оно већ било извршно одмах по доношењу). Решеше днето у сагласности другог органа по чл. 203, ст, 2, ЗУП биће предмет жалбе као и свако друго решење, док je сагласност на решенье у поступку ревизије у стварима из пензиског осигураша искључена у случају да je против истог поднета жалба, jpp се у том случају доноси решеше по жалби. Док je по Закону о пензиском осигурању ревизија редовно средство контролне делатности надлежног органа коме подлежу сва решеша која доноси срески завод за социјално осигурање у стварима из пензиског осигураша, према Закону о ратним војним инвалидима <чл. 67 —70) подлежу решења којим се признају игавалидска права по основу болести задобијених у рату. У ревизији орган може решеше било да укине, било да на шега да сагласност, али je претходно дужан да прибави мишљење лекарске комисије која даје налаз и мшшьеше органима који у инвалидским стварима решавају у другом степену. Према Закону о инвалидском осигурашу (чл. 203—204) ревизији подлежу решеша среског завода за ооцијално осигураше којим се признаје и одређује неко право из социјалног осигураша. Приликом ревизије може се оцешивати правилност налаза, оцена и мишљеша које дају инвалидске комисије из чл. 187, ст. 1, и у том случају завод je дужан да пре доношеша решеша о укидашу првостепенюг решеша прибави оцену и мишљеше из чл. 187, ст. 2. Према чл. 104 за вршеше ревизије као и за доношеше новог решеша у случају укидаша првостепеног решеша у поступку ревизије, примешују се одредбе чл. 177, ст. 2, до чл. 181 Закона о пензиском осигурашу. У ова три закона, дакле, нема суштинске разлике у институцији ревизије, jep ce y тим стварима y ревизији решеше укида ако je поврећен закон у корист странке. Разлика je у томе што према Закону о пензиском осигурашу ревизии подлежу сва решеша среских завода за социјално осигураше донета у стварима из пензиског осигураша, док према Закону о инвалидском осигурашу и Закону о ратним војним инвалидима само одређена решеша. Даље, према Закону о ратним војним инвалидима орган који врши ревизију (покрајински, обласни орган управе) дужан je да прибави мишљеше лекарске номисије из чл. 65 (лекарска комисија која даје налаз и мишљеше органима који решавају о инвалидским правима у другом степену), док према чл. 203 Закона о инвалидском осигурашу он то може али није обавезан. Према чл. 204, ст. 2, Закона о инвалидском осигурашу, против решеша које се у вршешу ревизије укида не може се покренути управни спор, без обзира да ли je против првостепе-