Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зајамчити, и у појединим случајевима увећати локална самоуправна права „прикупљања прихода као и њиховог трошења, раополагања сводом полицијом и својином, права издавагьа локалних новина [...]” (10). Али, то није било довољно, јер су локалне могућности како финансиске, тако и остале, биле далеко мање од средстава централних државних органа. Стога у енглеској локалној самоуправи видимо два различита процеса који ce узајамно допуњују. Прво, јачаље организације локалне самоуправе, штавише и извесно проширење њене вадлежности. Друго, умерену централизацију њених односа са централним државним органима. Ова централизација највише се изражава y појачаној законодавној активности Парламента. Индервенција в ладе, услед јачања његовог утицаја уопшге, временом ce повећава. Због одржавања одлучујуће премоћи Парламента и неразвијености финансиске помоћи владиних ресора у локалној самоуправи и средстава надзора над њом, која су тек почела да се уобличавају, та интервендија je много мање значајна од улоге Парламента. Дакле, централизаций а односа између локалне самоуправе и централних органа, углавном се иопољава у томе што локална самоуправа све више постаје творевина закона Парламента и то у далеко већој мери него XVIII веку (11). Природно je да je у вези с тим појачан и судски надзор локалне самоуправе. Крајња основица енглеске локалне самоуправе у XIX веку je суштински иста као и крајња основица буржоаскодемократске локалне самоуправе у доследном смислу те речи у њеном класичном периоду уопште. Та подлога се састоји из друштвено-економске основице и политичких и осталих чинилаца надградње. Економски чинилац je у томе што постоји привредна децентрализација у већој или мањој мери, зависно од земље у питагьу. Кад кажемо привредна децентрализација онда мислимо на то да претежни део националне економике или њену главку полугу чини привреда усредсређена у локалној заједници. А кад кажемо привреда усредсређена у локалним заједницама, онда мислимо на ово: главнину економике чине релагивно ситна предузећа која су ради свог функционисања упућена великим делом на органе који владају локалном територијом. Локални оргашг су им ближи и фактички и психолошки од централних органа. СледуЈзЉг томе јавља се нека врста симбиозе локалних органа и сопственика предузећа. Затим, припадници владајуће класе на локалној територији су у великој мери заинтересовани за рад локалне самоуправе и у знатном броју улазе у њене органе и ту врше разне функције. Ово долази отуда што концентрадиј а и централизација капитала није још достигла ступањ на коме се врши раслојавање буржоазије и свођење њене друштвене воље углавном на вољу релативно ужег слоја монополистичке и бирократске олигархије, тако да локална самоуттрава постаје споредна ствар, а државни центар и његови органи домен највећег интереса, пошто имају све већи и одлучујући утицај. Такође, у чиниоце класичне енглеске локалне самоуправности треба убројити и недостатак бирократских традиција у енглеској држави и друштву,

(10) Ф. О. Or; н. д., с. 474. (11) Да je ово тврђење тачно показује материјал о локалној самоуправи у XIX веку, на пример у делу Ј. S. Harris-a: British Government Inspection, bondon, 1955.