Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ЕНГ ЛЕСКО J

195

специфичности настајања капитализма и буржоаске државе у Енглеској, итд., итд. Међутим, у XX столећу локална самюуцрава постаје све више, ако се тако може рећи, творевина аката централних извршних органа. Утицај владиних ресора у оквиру процеса осамостал>авања владе према Парламенту и уопште јачања положаја бирократије после доношења закона о локалној самоуправи од 1929 и 1933, а особито после Другог светског рата, све више расте и улога централне извршне власти, шта више постаје значајнија него улога Парламента. Премда je и дал>е законодавство Парламента оно које регулише основна питања локалне самоуправе, акти интервенције, напосе надзора централних извршних органа над локалним стварима, толико су бројни и разгранати да веома. дубоко утискују свој печат, па чак, као што ћемо видети касније код дотација и субвенција, мешају и извесне начелне одредбе локалне самоуправе. Томе je допринело, како ширење надлежности локалне самоуправе ко je je, са извесним изузецима, потрајало до Другог светског рата, тако и преношење. њихових надлежности у домен централних органа, ко ja почить у од времена Другог светског рата. Оно прво, изазвало je повећање одговорности локалних органа према централним органима. Оно друго повећало je моћ централних органа према локалној самоуправи (12). Узроци оваквог развитка многобројни су, и у све њих не можемо улазити. Поменућемо најважнији чинилац, найме прерастање либералног капитализма и правке државе у монопопистички капитализам и државу која, у крајњој линији, још има карактер правке државе, но такође и јаке елементе биронратизма. Енглеска je, као економски најразвијенија држава, била једна од првих земаља у којима je поникао приватни монополистички капитализам. Пошто je она спадала у ред држава са најмањим бирократским традицијама, то су наведене друштвене промене веома поступно одражаване у државној организации, посебно локалној самоуправи (13). Стога je и у Енглеској могла да постоји јака тежьа за децентр a лизацијом локалне самоуправе у годинама 1880 —1910, у годинама када ниче жтеријализам као стадијум капитализма, чија je особина, измену осталог, смер ка што већој централизацији, пре свега бирократској централизацији. Само, дејство оба светска рата, нарочито Другог, настајаље елемената и тенденције државног капитализма, на пример, национализација кльучних привредних грана после Другог светског рата, итд., све то je учинило да локална самоуправа све више губи свој ауторитет, материјалну подлогу својих права и слично. Некадашњи интерес за локалну самоуправу и њену демократичност и самосталност нагло опада не само у крилу припадника владајуће класе и бирократије, којима je због развитка монополистичког капитализма много важнија државна централна власт која се бирократизује, него и, што je најзанимљивије, чак и у редовима већине енглеског лабуристичког вођства (14). Комуни-

(12) Мноштво података о локалној самоуправи Енглеске у XX веку налази се у већ наведеном делу G. D. Я. Cole-a: Local and Regional Government. (13) О малим бирократским тенденцијама у Ентлеској XIX века и бирократским променама у XX веку нарочито je важна Лењинова. „Држава и револуција“. (14) В. др. Ј. Ђорђевић: Типови локалне самоуправе, Београд, 1957, одел>ак о енглеској локалној самоуправи.