Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

196

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стичка иартија Енглеске нема разрађен став према локалној самоуправи; она сматра да садахшьа права локлне смоугграве треба одржати, али није истакла тесло да би та права требало проширити, а у извесним случајевима, тачније речено, васпоставити. Таква локална самоуправност, која се и сама бирократизује, у све мањој мери интересује и широке масе становништва. Одређеније речено, друштвено-економска база ових промена су овакви процеси: предузећа локалне моћи поробљена су од монопола буржоаских и бирократских олигарха. Осиромашена средња и ситна буржоазија, та главнина капитализма у локалним јединицама, поста je слуга буржоаске и бирократске олигархије. [...] Иако у неким земл>ама демократске традиције [...] утичу да се локална самоуправа не угаси, извесно je да, у целини, систем локалне самоуправе на тлу капитализма доживљава [...] овоју кризу” (15). Становништво, поготову припадшщи радничке класе све мање се интересују за послове које води локална самоуправа. То je потпуно схватљиво када се имају у виду поменути путеви иовећавата мешања државног центра коју локалну самоуправу у великој мери своди на институцију која се самосталније бави релативно безначајнијим питшьима и која има тенденцију и елемент претварања у извршни апарат државног центра и тенденцију и елемент одвајања од својих бирача. Последица тога je да се демократско јединство власти почиње преображавати у бирократско јединство власти, углавном услед тога што су извршни органи локалне самоуправе погоднији за извршавање линије ценгралних извршних органа и као такви фаворизирани од стране ових других (16). I. Права и дужности Парламента. У цшьу потпунијег схватања права и дужности Парламента према органима локалне самоуправе и уошпте у сврху бољег схватања положаја локалне самоуправе, неопходно je да додирнемо питање ошпте уставноправне и политичке концепције о положају локалне самоуправе у Енглеској. „Општа концепција о положају локалне самоуправе у Енглеској произилази из основног принципа политичког уређења и уставног права ове земље. По том принципу носилац суверенитета je Парламент и једино он може радити шта хоће. Сви други грађани и институције зависе у свои положају и правима од Парламента. Законима Парламент претвара грађаннна и трупе у лица или организације јавног и приватног права. То исто важи и за локалну самоуправу. Она je дело Парламента. Некад je настала оо' вол>и принца а данас н>ена вол>а зависи од воље суверена У суштини влада, преко Парламента, одређује функције сваке локалне самоуправе. На исти начин она поверену власт може проширити или одузети” (17). То не значи да токална самоуправа није начелно и пракнс потпуно самоуправна и да не одговара само својим бирачима. Напротив, она je принципијелно потпуно самоуправна и одговара само својим бирачима. Но, у својој делатности органи самоуправе се налазе у одређеним

(15) Исто. (16) Др. J. Ђорђевић; Организација самоуправе у страним земљаиа, „Нова администрација“, 1/57, с. 59. (17) Др. Ј. ЪорЬевиЬ: Типови локалне самоуправе.