Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ЕНГЛЕСКОЈ

197

односима са централном влашћу. Власт коју Парламент повери локалној самоуправи може бити веома широка. Међутим, централна власт je уставно обавезна да не дозволи да ова самосталност црерасте у самовол>у. Стога се енглески 'Правки поредак заснива на идеји да постоји непосредни интерес централке власти за обављање извесних служби као шго je, на пример, просвета. Ове службе морају имати одређен ступагь ефикасности и стручних и техничких средстава на свим подручјима. Стога ту мора постојати неопходан минимум координације. Изван тог оквира шири се територија самосталаог развитие ових служби у складу са локалним потребама под руководством локалне самоуправе. Наравно, да овде треба имати у виду да су то устЬвноправне формулације и да у пракси ,нао шго Ьемо касније видети, а о томе смо донекле говорили, глав ни арбитар све виде постају централки извршни органи, који и такву самосталност локалне самоуправе практично све више сужавају. Правни основ административно територијалних јединица локалне оамоуправе, изузев градова у саставу округа, који се формирају на основу краљевске повеље, јесте дакле закон. Међутим, даље регулисање организације и надлежности градова у саставу округа, тј. после њиховог формирања, врши се и законом. Градов и у саставу округа предвиђени су законом од 1835, са изменама од 1882. Локалне јединице које су засноване законима јесу: а) административни округ установлен у садашњем облику законом од 1888; б) град са правима округа образован у садашњој форми законом о локалној власти од 1888; в) драдаки дистрикт, тј. градска општина о којој су најважније одредбе У закону о локалној власти од 1894; г) сеооки дистрикт тј. сеоока општина за коју су такође вајзначајније одредбе у закону о локалној власти од 1888; д) парожија о којој су најважније одредбе у закону о локалној самоуправи од 1894. Односи између представничких извршних органа локалне самоуправе, према законским одредбама, засновани су на начелу демократског јединства власти. Основни орган локалне власти јесте веће, чије je чланство различитог броја, али по правилу није бројније од 60 чланова. Једино у Лондону и у неким другим градовима број чланова већа достиже број од 120. Веће се по правилу бира на шест година непосредно од стране грађана на оонову једнаког бирачког права. У градовима, већа се саетоје од две врсте чланова. Прва врста су саветници које непосредно бирају грађани и мандат им траје три године. Друга врста су елдермени (aldermen) које бирају чланови већа из састава већника или других грађана. Елдермени имају мандат од шест година. Сваке три године по правилу се бира једна половина елдермена. Број елдермена може највише износити једну трећину укупног броја чланова већа. Иако, дакле, не постоје средства непосредније демократије, као што je, на пример, опозив, ипак с обзиром на традиционалну снагу енглеског јавног мнења из закона Парламента би произилазило да je обезбеђена снага утицаја локалног становништва на органе локалних власти и уопште на органе локалне самоуправе.