Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ЕНГЛЕСКОЈ

199

своје извршне органе, своју надлежност и материј.алну подлогу као и своју администрацију. Таква je принципијелна законска формулација яокалне самоулраве Енг леске. Рекли смо, и вид ehe се то још детаљније у даљим излагањима, оваква слика je у пракси веома измењена. Ради постављаша проблема не само регулативних него и надзорних права владиних ресора према локалним самоуправним органима, неопходно je најпре оцртати контуре расподеле надлежносги између једних и других органа. Домен централних ресора су финансиска и политична питања и доношење подробнијих прописа за -поједине службе које су релевантна за националну заједницу. Локална самоуправа, која je најближа становништву и најбоље познаје локалне потребе, sави се претежним делом текуhe администраторе, а нарочито социјалним службама (20). Величина самосталности органа власти локалних јединица у вези с појединим службама завиои од эаконских прописа којима je регулисана њихова организација и надлежност. Субјекте односа централних ресора и локалних власти чине: 1) министарство надлежно и одговорно парламенту за ову или ону локалну службу; 2) министарство за изградњу станова и локалне власти; оно je надлежно и одговорно за разне службе и за питања локалне управе уопште; 3) локалне власти као извршиоци прописа односно као субјекти над којим се врши надзор. Оне су дужне односно овлашћене да врше разне делатности. У опровођењу акције имају у знатној мери дискреционо право (21). Као што се види, систем односа централних ресора према локалним властима je, како у регулативним тако и у надзорним правима, комбинации а деконценгрисаности на разне ресоре према њиховим стварним надлежностима и извесне дозе концентрације у министерству за изградњу станова и локалне власти. Што се тиче регулативних права централних ресора, ситуација je оваква: она морају бити заснована на закону. Надлежни министри за важније службе, на пример, за просвету, издају упутства локалним властима у којима су формулиоане националне смернице. Т.ада je надзор по правилу опсежнији. Ресори доприносе остваривању нужне једнообразности делања локалне власти на тај начин што издају тзв. узорне локалне прописе. То све није регулативно средство у доследном смислу речи, јер узорни прописи немају санкције; али, оно je упркос томе у крајњој линији, бар донекле, фактички регулативно, зато што he се орган локалне власти теже одлучити да не примени узорне прописе, због зависног положа ja у вези са дотацијама и субвенцијама од стране централних ресора. Поред тога, локалним органима je лакше да се користе узорним прописима него да сами стварају све локалне норме, пошто зато често немају ни довољно стручњака ни доволшо материјалних средстава. Централни ресори „[.. .] издају правила и наредбе у погледу организације, поступака, метода, циљева, квалификације и спреме особља на која локална

(20) В. Е. Патаковић, н. д. (21) Исто.