Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ЕНГ ЛЕСКО J

201

надлежних централних ресора. Уз то локална власт мора тражити савет од дистриктнот процешивача управе за унутраппье приходе о предложено] купо-лродајни цени. Предлози за одобрававье зајмова подносе се централном ресору који je надлежан за одређену службу. Овај разматра оправданост издатака и рокове за уплату зајма. Он оцењује да ли рокови нису сувише дуги, да би заштитио интерес будућих генерација. Ако се добије сагласност надлежног ресора, онда Министарство за изградњу станова и локалну управу, изузев ако не постоји нека финансиста препрека. а у случајевима када je то потребно, подноси предлог на потврду Министерству финансија. Локалне власти могу ради додел>ивагьа зајма да се обрате и Управи за зајмове за јавне радове. Она има самосталну одговорност за ращионалну употребу нвчаних средстав којима располаже, с тим mro подлеже контроли министерства финансија у погледу каматне стопе. Парламент остварује своју контролу на тај начин што одређује плафюн новчаних средстава која се стављају на располагање Управи за зајмове. Надзор финансиског пословања обавља углавном дистриктна канцеларија за испитивање рачуна, иако већина градова има свој систем рачунске контроле, Дистриктни рачуноишитачи су орлани министерства за изградњу станона и локалну управу и раде у месним канцеларијажга. Они раде по упутствима главног инспектора за испитиван>е рачуна, чије je седиште у Министарству. Трошкови рачунске контроле, укључујући и плате, накнађују се из хонорара за обављену контролу. Хонорар плаћају локалне власти. Осим испитивања тачности зајма и подношења извештаја о шему, рачуноиспитач има и функцију контроле законитости. Рачуноиспитач je дужан да одбије сваку ону ставку рачуна која je супрогна закону и да налогодавца оптерети износом тог издатка. Против решења дистриктног рачуноиспитача може се поднети жалба Министарству за изградњу станова и локалну самоуправу. Б. Надзор у вези с дотацијом и субвенцијама. ~Кад год би за једну грану локалне самоуправе дала самоуправним телима новчану помоћ, држава je условљавала да се у тој грани самоуправна тела драговољно подвргну њеном надзору: држава je имала права да види како се употребљава њена новчана помоћ. Без сумње, она није могла принудити самоуправна тела на примања новчане помоћи, али у пракси се посведочило да самоуправна тела радо пребацују трошкове локалне самоуправе са свог буцета на државни, макар то имало за последицу умањење шихове самосталности према централној власти. Како се државна помоћ даје само за одређене управне гране, то се у локалној управи почела чинити разлика између посла који су фиканоирани и надзиравани од државе, и послова који то нису. У енглеску локалну управу унето je двојство кога раније није било и ко je би одговарало континенталном раз ликовању између пренесеног и самоуправног делокруга самоуправних власти. С државном помоћи (новчаном продро je у локалну управу државни надзор, а с државним надзором утицај бирократије. За енглеску самоуправу не може се више рећи да потпуно искључује бирократију из локалне управе. Читаве гране те управе, и то понајважније „ставл>ене су под руководство бирократије” (26).

(26) С. Јовановић; Поратна држава, Београд, с. 17 —18.