Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ЕНГЛЕСКОЈ

205

Закључак. Савремена енглеска локална самоуправа раздирана je супротностима између процеса центр ализаци je и стремл>ења повратка њене старе „славе локалне владе”. У централизацију односа између централних државних органа и локалне самоуправе савремене Енглеске снажно je утиснут бирократски печат. Парламент се повлачи пред најездом извршних и управних органа централке државне власти, што je само фрагмент наступања бирократије на широком фронту државе и друштва. Треба подвући да и сами представнички органи нису имуни од бирократизације. Овакав характер процеса je природна последица потреба данагшьег нивоа производних снага и осталих сектора друштвеног развитка у недостатку савременијих и прогресивнијих демократских механизама, који би одговорили таквим потребама, a који могу настати само на основу прогресивнијих друшгвених односа. Стога се као најбол>и механизам у садашњој ситуацији појављују углавыом извршни и управни органи, понајвише државног центра. Ближе речено осавремењена локална самоуправа као целовита друштвена појава морала би да буде нешто ново, да имя адекватнију територијалну основицу, много јаче облике директне демократије, боље финансиске инструменте, итд. Међутим, ово би захтевало далекосежне новине у целокупном државном уређењу, а све то би тражило велики преокрет социјално-економске и политичке структуре Велике Британије. Одатле проистиче да основна нит ових промена не би била ништа друго него тзв. релативно мирни пут у социјализам. Да ли су настали објективни услови за остваривање таквог пута? На то се може одговорити да развој технике и осталих друштвених чинилаца Енглеске представља већ спонтан извор социјалистичких тенденција, на пример, радничког учешћа у управљању чак и приватним предузећима. Да ли постоје субјективни услови за оствариваше таквих промена и таквог пута? Да, они постю je, мада у много матвој мери од објективних, ако се мисли на још недовољно одређене тежње енглеског радништва и средних слојева који су овоме блиски по свом социјалном положају, који заједно чине претежни део енглескот становништва. Ако се томе дода да су те друштвене трупе релативно апатична према локалној самоуправи, то join не значи да су оне против оамоуправе. Кроз такво држаше избиј|а једна врста реагованьа на над значаја локалне самоуправе у корист централке бирократије. и жел>е да се разбију илузије бранилаца самоуправности, Што се тиче субјективних услова, они за сада већим делом не постоје зато што организована друштвене снаге савремене Енглеске нису спремне и нису расположене за нешто тако. Овакво стање субјективних чинилаца вуче своје порекло из економских, политичких и идејних дубина не само садашњости него и из давнине енглеског друштва. Али, уколико спонтане ооцијалистичке тенденције, објективне социјалистичке тенденције настају и развијају ce, понекад подржане a чешће ограничаване од утицајних организованих грунација које заступају социјалистичка схватања, оне fee пре или после присшьавати ове субјективне факторе да мењају правац своје акције. Незадовољство енглеских пролетера са лабуристичком политиком дрема самоуправним правима и дужностима локалних заједница природно би