Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рије. Он je био акт самих брачних другова, без учешћа верских или државних представника при његовом закључењу. Већина односа, који су настали у браку, није била регулисана когентним нормама. Тек касније, под утицајем хришћанства каилазимо понобо на уношење „божанских” елемената у брак, што се види из дефиниције Модестина у Дигестама. Хрићанство je створило доктрину дрема којој je брак истовремено уговор и света тајна. Брак je био уговор природног права од поеганка човечанства. Христос je уздигао брак изнад првобитних услова; он je од ньега направио свету тајну не мешајући, међутим, природу уговора. Треба истаћи да je хришћанока правка доктрина дуто лутала у одређивању свог става дрема браку. При њеном формулисању били су врло различили утицаји; на Западу римско право и римска култура, с једне и варварско обичајно право, с друге стране; на Истоку византиско право и грчка култура, као и обичајно право разних народа. Тако je на Западу учен>е о браку-светој тајни формулисано тек на саборима у Лиону 1267 и Фиренци 1439, а учен>е о браку-уговору природног права на 24 заседатьу Тридентског сабора 1563. Иако je православна црква на Истоку задржала исте основне идеје као и католичка на Западу, имала je свој самостални развојни пут. Отуда и значајне разлике у схватању брака између ьих. Према католичкој доктрини, сами брачни другови су службена лица при закључењу брака. Присуство свештеника нема конститутивни карактер: свештеник je само сведок, брак je пуноважан ако je закључен и без присуства свештеника, ако су околности исюьучивале гьегово присуство венчању. Према православно} доктрини, присуство свештеника има конститутивни карактер: он склапа брак, а не сами брачни другови. Сем тога, католичка црква сматра брак неразрешивим, док православна црква дозволена развод брака. Обема црквама заједничко je да у основи имазу негативан став према браку: целибат je узвишеније стање, брак je блато. нечистоћа; само кроз телесну чистоћу постиже се цриближавање човека Богу. Галикански покрет у Француској и Протестантско ученье напустили су учен>е првобитног хрипЉанства односно католичке дркве о правној природи брака. Галиканци су прокламовали право државе да регулише уговор о браку док су цркви признали право да регулише свету тајну. Еволуција овог схватагьа довела je коначно до тога да je држави признато искључиво право да регулише уговор о браку, док питаьье свете тајне цредставле приватну ствар самих брачних другова. Реформација je на другом плану признала и довршила ову еволуцију. Сам Лутер je говорио да сва питања брака опадају у надлежност цравника а не цркве. Ово учење имало je велики утицај на законодавства протестантских држава, али се у јединственом облику ни je одржало у свим протестантским земљама. 11. Доктрина о браку уговору грађанског права. Ова теорија вуче делимично корене од галиканског покрета, али н>ену стварну основу представља, ипак, учење школе природног права која прокламује велшса буржоаска индивидуалистичка начела, међу којима су најзнечајнија: