Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у противности ca текстом закона о браку, где се на неколико места изрично напомиње да je изјава сагласносте вереника, шихов пристанак, дакле шихов уговор један од услова за закључење брака” (9). Проф. Ајзнер сматра да сам спор о томе да ли je брак уговор или правка установа (инстетуција) нема великог правног знача ja. Он сматра да се уговорна правила која су прописана за уговоре грађанског права уопште не могу овде применити. Једино у уређењу имовинскоправних односа брачних другова закон даје брачыи друговима у извесним драницама слободу уговараша (10). Проф. А. Прокоп разликује, слично проф. Беговићу, брак као однос (заједницу) и уговор о браку којим се брак заснива. По шој, чл. 1 Основяог закона о браку даје појам брака као односа, а чл, 15 даје дефиницију уговора. Међутим, „уговор о браку je уговор породичног права с конститутивним јавноправним елементом и солемнитетном формой. Он се у нашем правном систему не може сврстати међу „правые послове” који чине категорију грађанског права и имају прометно-имовински садржај” (11). Слично мишљење заступа и проф. В. Бакић који исто тако разликује брак као трајно сташе, као друштвену установу, од начина склапања брака, свечаног уговора ,којим се уз друге услюве заснива брак као друштвеяа установа. „Зато се брак не може никако сматрата обичним уговором, ма да je за шегов настанак потребна сагласна изјава воља оба брачна друга” (12). Ми такође одбацујемо идеју да je брак обичан грађански уговор. Потпукији осврт о томе даћемо у закључку овог рада. Треба, ипак, истаћи да идеја о браку-уговору приватног права није саевим нереална конструкција теоретичара. Нека законодавства у прошлости, а нека све до недавна, почивала су у основи на овој идеји. Као пример могу послужити француско револуционарно право из 1792 (13) и совјетско право до доношења указа Президијума Врховног совјета СССР из 1944. Можемо поставите као правило да учеше о браку-уговору приватног права одговара индивидуалистечким и анархистачким теоријама о друштву, као и одговарајућим друштвеним системима. 111. Доктрина о браку-уговору јавног права. Индивидуалистичка уговорна теорија о браку давала je исувише простора и-значаја неприкосновеној вољи супруга не само када je реч о закључењу брака већ и у погледу уређеша међусобних односа брачних другова и престанка брака. Стога су неки писци покушали да ублаже њен апсолутни характер, не дирајући, међутим, у основну мисао да je брак уговор. Тиме се желела оправдати и објаснити интервенција државе и шених органа у односе који се рађају у браку, a које присталице чисте уговорне теорије нису могли да објасне. Према овом схваташу, брак, иако je уговор, није што и сви други уговори грађанског права. Разлика постоји како у погледу шегове

(10) Dr. В. Eisner; Porodično pravo, Zagreb, 1950, s. 42. (11) Dr. A. Prokop: Komentar osnovnom zakonu о braku, II izdanje, I deo, Zagreb, 1959, s. 77.

(12) Др. В. Бакић: Породица и породичноправни односи у Јутославији, Београд, 1960, с. 63 —64.

(13) Револуционарни устав из 1791 изричнто Je прокламовао; „La loi ne considère le mariage qu’un contrat civil”.