Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

индивиду алистичкој концепцией супротставља се социолошка концепцией брака. У том смислу и сам израз „социјална установа” стиче све већу примену. Међутим, имамо утисак да совјетски затитодавац иде и даље: он je у евеликој мери заокушьен и социјалнополитичком садржином и функцијом брака у социализму. То нам показу ј у многобројни примери. Реформе које je извршио совјетски законодавац Указом Президијума Врховног совјета СССР из 1944, показују на велики заокрет који je начињен од индивидуалистичке концепције ка концепцији о браку као установи кроз коју држава снроводи социјалнополитичке мере. Сам наслов указа то симболично показу] е: „Указ [...] о сповећању државне помоћи трудницама, самохраним мајкама и мајкамн оа више деце, о појачавању зашлите мајки и деце, о увођењу почасног назива „Мајка-херој” и устаордена „Слава материнства” и медале „Медаља материнства.” У оквиру ових одредби налазе се и прописи о реформи брака. Законодавац није нашао чак за потребно да у наслов указа унесе да се н>име врши и реформа брака, jep je изгледа cas био заокушьен социјалнополитичким аспектом овог питања. Сем тога, овим указом je из основа измењен став закотюдавца према установи развода брака. Напуштена je вековна традиција кабрајања бракоразводних узрока и држави je дато право да суверена одлучује, по правилу без обзира на кривицу брачног друга, да ли има места разводу или не. Суд може да разведе брак и на захтев кривог супруга ако je развод друштвено оправдан; и обрнуто, он може да одбије да разведе брак ако je то у интересу деце, чак иако су сви други услови испуњени. У свему томе се огледа тежња државе да оствари пуну контролу над брачним и породичним односима и да кроз брак спроведе и врло разноврсне социјалне мер>е. Законодавства осталих источноеврюпских земаљ-а о браку веома су слична совјетском. Отуда и гьихова правна теорија дефинише брак као социјалну установу. Према пољској теорији брак се сматра социјалном установом која почива „[...] на потпуној једнакости супруга и на ггрвенству интереса малолетне деце рођене у браку” (33). Према доктрини чехословачког законодавца брак je „добровольна заједница човека и жене за цео живот, заједница эаснована на законит начин, која, као основа породице, служи интересима свих њених чланова и напретку друштва у складу са његовим развитком на наредним ооновама” (34). У југословенској правној литератури ову доктрину, колико нам je познато, нико не заступа, бар што се тиче шеног ширег тумачеша. Проф. Бакић у већ цитираној књизи назива брак „друштвеном установом”, чиме прихвата схватање о браку-социјалној установи у његовом ужем значењу. И проф. А. Финжгар назива брак „друштвеном установом”. У овом смислу се изјашњава и југословенски законодавац. Према чл. 2 Основног закона о браку, брак ужива ггосебну заштиту државе, чиме се хтело подвући друштвени каракгер и друштвени значај брака. Истина, многим другим прописима из области породичног, а нарочито комуналног социјалног и радног законодавства, настоји се и код нас да брак

(33) м. Ј. Гвиаздоморски у књизи Divorce et séparation de corps dans le monde contemporain, Paris, 1952, p. 329.

(34) Према истој књизи, c. SO9.