Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ О БРАКУ

219

добије, поред осталог, и одређену социјалнополитичку функцију, али ce тиме брак не маже свести на социј алнополитичку установу. VII. Закључак. Све изложене доктрине могу се класификовати према основној идеји од које полазе. Према томе, све теорије можемо сврсгати у три трупе: а) на теорије воје се оснивају на индивидуалистичким концепцијала брака (све уговорне теорије); б) на теорије које своје ставове заснивају на повећаној интервенцији државе у брачне и породичне односе (нормативистичке теорије о браку-правној- установи и о браку акту-услову). Између ових крајње опречних творија срећемо и теорије које покушавају да помире ове две 'крајности: Руастова (Rouaste), мешовита теорија и делимично теорнја о браку-уговору јавног права; в) на теорије социјалистичких држава о браку (брак као социјална установа). Индивидуалистичке теорије одражавају период великих буржоаских политичких победа и капиталистичког просперитета, као и прву етапу (до 1944) развитка брака у СССР. У монополистичком периоду капитализма долази до снажног продора државе у све облике друштвеног, политичког и екоыомског живота, што je имало одраза и на доктрине о браку. Са терена учења, о аутономији воље и о потпуној слободи уговарања, постепено се дошло до ученьа о немогућности воље да ма шта измени у неким правним односима чак и када се заснивају споразумом; на место субјективних права јавиле су се социјалне функције; на место уговора-правни акт; на место утоворног односа-статутарво сташе односно правна установа. И источноевропске теорије о браку-ооциј|алној установи, резултат су већег ангажовања државе у породичне и брачне односе, истина, са изменении облицима и цшьевима овог мешања. Остаје нам да изложимо каше схватањ-е о цравној природи брака. У потпуности заступамо схватање да се појам брака не може свести на сам акт о његовом закључењу, нити само на цравно стаьье које се у ньему заснива. Као што смо у почетку истакли, брак je врло сложен правни појам, те je немогућедатиједнуошптудефиЕкицијукојабиважила за ова друштва и за сва времена. Полазећи од тога, ми се морамо задовољити да дамо неколико описних дефиниција брака. Пошто смо закључили да je брак истовремено и форма заснивања брака и само правно статье које се ствара између брачних другова, то ћемо и анализу брака у том смислу и поделити, слично подели ноју je извршио .Мазо (Mazeaud) на бракизвор (mariage-source) и брак-статье (mariage-état) (35). а) Брак као звор брачног статья. У историји брака, а и данас, наилазимо на многе модалитете брака као извора брачног стања, Ипак, сви они могу да се групишу око три основне идеје: 1) брате je акт-услов-споразум. Брак се закључује неформалним споразумом брачних другова. Ова идеја преовлађује у класичном римском праву, у канопском праву, у шкотском обичајном праву и праву неких држава САД и у совјетском праву до 1944. У свима н>има, сами брачни другови су склапали брак без оадејства државног односно верског пред-

(35) H. Mazeand: Cours de droit civil, Paris, 1955, pp. 308—312.