Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставника. Истина, одсуство свештеника по канонском праву представља изузетак, али начелно његово присуство није неопходно. По совјетском праву потпуно неформални уговор о браку закључивао се на основу законодавства од 1927, док je пре тога била потребна и регистрација брака. Међутим, иако je брак према овим правима споразум, он je и акт-услов, јер ствара једно статутарно стање, законску објективну ситуацију; 2) брак je трипартитни акт-услов-споразум. Према великој већини законодавстава у свету, брак je формални уговор; за пуноважност брака потребно je да je испуњена законом прописана форма при његовом склапању. Ипак, непоштоване свих одредаба поступка не повлачи и саму непуноважност брака већ само најважнијих. Оггште je прихваћен став да je за пуноважност брака потребно суделоване три лица: оба супруга и представника државе (матичар или председник одбора по нашем праву). Присуство представника државе нема характер његовог пасивног учествовања при склапању брака. Он проглашава брак; без његове изјаве о приглашен у брака, брак није пуноважан. Ради тога, не може се говорити о споразуму два лица (будућих супруга), већ о троструком односу, па je и сам брак-извор троструки акт-услов. Учешће државног представника и његова изменена улога при венчању, из основа мења природу самог иницијалног брачног акта. Ипак, не може се негирати, и поред свих изнетих аргумената, значај и улога воље при склапању брака, а самим тим и споразума брачних другова, па je нужно дефиницију проширити уношењем и овог значајног елемента у брак-извор. Ради тога, брак je трипартитни акт-услов-споразум. Сви изнети елементи имају готово подједнак значај: неучествовање представника државе повлачи непостојање или апсолутну ништавост брака, што зависи од законодавства у питању, а непуноважност изјаве и недостатки воље повпаче исто тако одређене последице. Напоменимо да je и овде реч о акту-услову, jep и овај иницијални правый акт ствара једно статутарно стање које брачни другови углавном не могу својом вољом мењати; 3) брак je трипартитни акт-услов-споразум. за чију je пуноважност потребна још и званична рвгистрација. Ово je доктрина позитивног совЈетског законодавства о браку, о чему смо већ говорили. Сем регистрације, која представља нов елемент, у свему осталом вам оно што je речено под 2. Према томе, ми не сводимо брак као извор брачног стања, само на правый акт којим се заснива установа породице, као Ориу и Ренар, нити само на акт-услов, као Диги, нити на уговор грађанског права, као Планиол, Капитан и др. Брак, као извор брачног стана, није уговор грађанског права ни по томе што би „предмет” таквог уговора били сами брачни другови, а познато je да већина права и обавеза из таквог уговора не зависе од слободне воље брачних другова. б) Брак као брачно стање. Већина односа који се стварају у браку су принудни односи. Они се не могу менати вољом супруга. У том смислу тачно je да супрузи имају могућвости само да слободно ступе у брак, али не могу слободно да одређују своје односе и права и дужности,