Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Покушај овавког посматрања нужно намеће претходну анализу и утврђење сврхе форме код једног правног посла. При томе, миспимо, да једна таква анализа није ни мало поштеђена од тешкоћа већ je напротив врло сложена и упућена свестраном тумачењу помоћу друштвеног циља. У теорији je изнесен читав низ аргумената који иду у прилог форми правних послова и који евидентирају различите сврхе које се формом постижу. Готово да нема аугора чију je пажњу привукла форма и њен значај у праву а да није покирао у до&ре и лоше стране форме (12). Ми би смо сврстали све корисне стране форме у њене две функције: эаштитну и доказну. У заштатно ј функцији форме разликују се њене две компоненте. Једна која се односи на заштиту појединачних интереса и друга којом се штате јавни интереои. Однос између њих није искључујући. Функција форме у погледу заштите појединачних интереса има ту особеиост да je стална и увек присутна, тј. сама форма правног посла увек je имплицира. Та сврха форме се остварује чак и у случају када законодаваг прописујући форму једног правног посла има у виду друге мотиве, на пример, заштиту јавног интереса. У том случају форма има вишеструку функцију, али интерес самих уговорача и даље остаје заштићен формом. Та се заштита остварује на терену изјаве воље уговорних страна. Наиме, свака форма правног посла, посебно писмена као најчешћа, самим својим постојашем штиги странке односно њихов интерес у различитим погледима: форма као средство правне технике представља једну препреку брзини поступка зашьучевьа уговора и на тај начин штата странке од пренагљености, спречавајући брзе и неразумие одлуке; захваљујући форми, странке прецизније износе своје идеје и јасније формулишу клаузуле уговора што je необично важно за евентуално доцније тумачеше уговора; помоћу форме уговора далеко лакше и поузданије се може разликовати фаза преговарања од фазе уговарања, што пружа могућност да се лакше утврди момент закључења уговора као и оно о чему je постигнута сагласност. Дакле „форма je лечат правно закључене воље” писао je велики дравник Јеринг (Jering) (13). Друга компонента заштитне функције форме односи се на заштиту јавних интереса. Ти интереси могу бита различити. Нарочито се наглашава да се формом штата сигурност правног поретка у чему се добрим делом и огледа измењена улога форме у савременим правшгм системима у одкосу на архаична права (14). Законодавац често дрописује фюрме за

(12) О добрим и лошим стрзнама форме в. нарочито: Ihering: L’ésprlt du droit romain, T. 111, Paris, 1887, pp. 179 seq.; Henri Lévy—Bruhl; Aspects sociologiques du droit, Paris, 1955, pp. 85, 92; Moenclaey: op. clt., pp. 27 seq.: Alphonse Ménard: Essai d’une critique objective de la technique juridique en matière d’obligation, Paris, 1926. p. 368: Paul Frédéric Girard: Manuel élémentaire de droit romain, Paris, 1911, p. 433 seq.; R. Demogue: op. cit., 314 seq.; Colin et Capitant: Cours élémentaire de droit civil français, Paris, 1934, T. I, p. 68: Rouxel; op. cit., pp. 18 seq,; François Geny; Science et technique en droit privé positif, 111 partie, Paris, 1921, pp. 102, 108, 121; др. Драгољуб АранђеловиП: О формалним изјавама воље, Београд, 1911, с. 7 и сл. ; др, Михаиле Константнновић: Облигационо право, Београд, 1957, с. 24; др. Радомир Лукнћ: Теорија државе и права, теорија права, П издање, Београд, 1957, с. 203; др. Војислав Спајић: Основи грађанског права, општи део, Сарајево 1957, с. 248.

(13) Ihering: op. cit., p. 188. (14) R, Demogue: Notion fondamentales du droit privé 1911, p. 70; Rouxel y закључку наведеног дела каже: „Сигурност, ево битное узрока данагшьег формализма“, a Moeneclaey констатује да су све користи форме заједно мале пред главним аргументом који се ставља у службу формализма: сигурност правног поретка (н. д., с. S 0); Henri Lévy — Bruhl: op. cit., p. 89.