Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

225

ФОРМАЛНИ УГОВОРИ ЗАКЉУЧЕНИ ПРВКО ПУНОМОЛШИКА

оне правые послове у којима je анжагован јавни интерес како би се преко форме обезбедила што већа сигурност таквих послова. Перед тога, често се кроз форму цравног посла остварује и извесна контрола од стране друштва када je у питању промет извесних добара и то нарочито у системима у којима су друштвени интереси посебно наглашени. Приликом одређивања сврхе форме врло je важно установити превагу елемената једне или друге компоненте заштитне функције форме, jep се у томе, као што ћемо видети, крију значајне последице. Најзад доказна функција форме огледа ce y чињеници да форма правног посла пружа поуздан доказ вако о постојању самог уговора тако и о његовим правним дејствима и на тај начин олакшава рад судова. „Форма je за правне послове оно што je отисак за новац” (15). Доказна функција форме се у принципу остварује у различитим врстамlа формалних уговора без обзира на начин њиховог постаяка и различиту правну снагу форме. 111. Koja je сврха писмене форме пролисане чл. 8 Закона о промету земл>ишта и зграда? Да ли форма правног посла којим се врши пренос непокретности у нашој земљи заштићује интересе уговорних странака или пак друштвене интересе? У судској пракси й правној теорији осећа ce врло неуједначен став у одговору на постављено 1 питање (16). МишЈвења су углавном подељена у два правда: по једном, форма овде штити појединачне интересе, а по другом, друштвене интересе. Прихватање једне или друге солуције има за последицу, поред осталог, и решење самог питања које je предмет овог написа. Ми смо мишљења да форма у овом случају потпуно остварује своју заштитну функцију у обе своје компloненте. То значи да има елемената и једне и друге зашгите. Остављајући по страни тешко видљиву границу између појединачних и друштвених гштереса, jep, као што je већ казао, ~нема ничег јавног што’ се не реперкутује и појединачно”, сигурно je да се заштита појединачног интереса овде манифестује већ у самом факту постојаша форме. Заштита друштвених интереса огледа се, најопштије речено, у сигурности и контроля од стране друштва npiaßHor режима којим je регулисан промет непокретности. Међутим, у дилемтг преваге елемената једне или друге компоненте заштитне функције форме, па самим тим и одређивања првенствеНе сврхе форме у овом случају, мишљења смо да су друштвени интереси овде били ти који су у првом реду мотивисали законодавца да правне послове корима се врши пренос непокретности изузме од општег правила консенсуали-

(15) Ihering: op. clt., р. 187. (16) Вид, Бранко Вазала: Племени облик уговора, „Одвјетник“ 1959, бр. 12, с. 257; Б. Вазала: Правил учлнак прлвидно назначене куповне цене у писмено закљученом купопродајном уговору, „Одвјетник“, бр. I—2, 1961, с. 27; др. Богдан Лоза: Да ли je потребна племена пуномоћ за пуноважно закључен.е уговора о куповини и продари, „Народна управа“, 1960, бр. 1, с. 41; др. Адам Лазаревић: Облигационо право, Скопје, 1960, с. 92; Асен Группе: За формата кај договорите за отугување на недвжности, „Правна млела“, 1960, бр. 4, с. 20; др. Боривоје Познић: Закон О 1 промету земљишта и зграда, „Нова администрации а", 1954, бр. 3. с. 247; Милорад Кукољац: Контроверзе код примене плана 9 Закона о промету земљишта и зграда, „Правил живот“, 1958, бр. 3 —4, с. 2Я; др. Михаило Вуковић: Опћи дио грађанског права, књ. 111, Загреб, 1960, с. 291: Решење Савезнот врховнот суда, Рев. 307/60 објавл,ено у Збирци судских одлука, књ. V, св, 2, бр. 160; Реферати и кореферати за саветовање о проблемима у решењу грађанских предмета, Београд, 1961, Савезни врховни суд, с. 20, 26 и ел.