Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

37

ослонца на стварност, jep слобода воље не значи ништа друго до способност доношења одлука на основу познавања ствари, а та слобода се састоји у власти над самим собом и над спољном природой заснованој на сазнаньу природне нужности (32). Несумњиво je да Енгелсово схватање слободе и њена зависност, њена условљеност нужношћу (33) савршено одговара и слободној оцени доказа у кривичном поступку, те уколико je слободнији суд неког човека о одређеним питањима, утолико he већом нужношћу бити одређена садржина тог суда. Према томе, уколико се чињенични закључак не заснива на познавању ствари, на законима логичког мишљења, уколико он није нужан и логичан, он се може нападати, jep то није у противности са схватаньем слободе у оцењивању постојања односно непостојања чињеница. Због свега тога и треба допустити вишем суду испитиваше правилности закључака нижег суда, тј. правилност и основаност његовог уверена о постојању или непостојању правно релевантних чињеница. Једну тако значајну улогу, као што je утврђење чињеница, не треба препустити искључиво првостепеном суду и оставити га без сваке контроле, већ и у томе треба у одговарајућој мери ангажовати такву активност вишег суда. Забрана побијања слободне оцене доказа била би у супротности са схватан>ем слободе као сазнања нужности, а то сазнање није и не може бити привилегија само првостепеноЬ суда. И у том сазнању су могуће грешке чије уочавање и исправљање треба препустити вишем суду. Побијање слободне оцене доказа у нашем кривичном поступку омогућено je и дужношћу суда да изнесе основ свога уверења, тј. да одређено и потпуно изнесе ко je чињенице и из којих разлога узима као доказано или недоказане, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа чл. 336, ст. 7, Законика о кривичном поступку. Сврха ове дужности je да странкама односно вишем суду у поступку по правним лексвима омогући контролу правилности, нужности и оправданости заюьучака при утврђивању чињеничког стана, и уколико виши суд нађе да ти закључци нису правилни, нужни и оправдани, овлашћен je да укаже на нихове недостатке што значи да нађе да првостепени суд није правилно оцењивао и закључивао. Поред погрешног утврђивања чиненица у напред изложеном смислу, у кривичном поступку je могуће и изопачивање чињеница, што се исто тако подводи под појам погрешног утврђивања чињеничког стања. Изопачавање чињеница je када суд у конкретном случају узима за утврђену чиненицу за коју то не произлази из садржине поступка или када одбацује чиненицу која je утврђена y поступку, итд., jep je све то израз самовоље и нема ничег заједничког са слободном оценом. 2) Други недостатак чињеНичког стања састоји ce y његовом непотпуном утврђењу. Овај недостатак, у поређењу са погрешно утврђеним чиненичним стањем, само на први поглед и с обзиром на реч „непотпуно“ изгледа јаснији. Међутим, и он може у примени да ствара извесне тешкоће које резултирају из непрецизности закона.

(32) Фридрих Енгелс; Антидиринг, „Напријед“, Загреб, с. 117. (33) Енгелс: н. д., с. 118.