Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Да би се схватио појам непотпуног утврђивања чиненичког стања потребно je претходно одредити негову супротност, найме појам потпуног чињеничког стања. Под потпуним чиненичним станем разуме се оно у коме су установљене све правно релевантне чиненице ко je су неопходне за примену материјалног права. Другим речима, ту спадају све оне чиненице које чине предмет и садржину доказивана (thema probandi). Према томе, непотпуно чињенично стање je оно у коме није утврђено све оно што je предуслов за правилну примену материјалног права, за правилно пресуђење (34). Ова непотпуност може бити, пре свега, у томе што нека доказна чиненица ( probatio argumentum) није, искоришћена за доказиване одлучне чињенице (thema probandi) или другим речима, иако je прибавлен доказ у неговом логичком смислу, та ј доказ ни je искоришћен у процесном смислу јер није послужио као доказни основ. Ова непотпуност, ова празнина може бити последица немарности, неспособности, итд., оних у чију дужност спада утврђивање чињеница. Међутим, она може резултирати ииз правке оријентације, правног схватана нижег суда, а за коју виши суд налази да није адекватна за конкретни случај, што може довести до ситуације да први суд сматра да су неке чиненице ирелевантне а други суд налази да су управо оне правно релевантне. Тако je Врховни суд HP Хрватске нашао да je чияьенично стање непотпуно, jep je првостепени суд о постојану одбране неопходне за одбијање истовременог противправног напада одлучивао само по томе какво оруђе je употреблено у нападу и у одбрани a није узео у обзир околности (35). И Савезни суд je у једној својој одлуци нашао да je првостепени суд непотпуно утврдио чиненично стање, jep у погледу битних чињеница није искористио све доказе које je имао на расположена у томе што није ценно поднеске оштећеног (36). Сложеније питање je да ли као непотпуно чшьенично стане треба сматрати и оно у коме неке околности довољно испитане, а да би се могла дати оцена о потпуности чиненичког стана утврђеног од првостепеног суда треба поједине од тих околности још испитати а можда у нечему и допунити. У овоме треба правити разлику између ситуације када су доказни основи за све одлучне чиненице прибављени, те се и јавља потреба нихове накнадне и допунске оцене.. У оваквом случају треба узети да je реч о погрешном утврђену чиненичког стана, jep, иако стоји непотпуност, она се односи на оцену доказа, а та непотпуност оценивана има за последицу погрешно 'утврђене чиненичког стана, ане лропуштане утврђена чиненице релевантне за одлуку (37). Међутим, и пракса се по овом питану колеба, jep се сусрећу и такве одлуке из којих произилази да je и у случајевима празнина у оценивану реч о непотпуно

(34) Слично и Васиљевић који сматра да се остварегье потпуности читьеничног стан.а заснива на тврђењу да су неке чишениде важне за прееуду остале неразјашњене или докази о истинитости тих чшьеница нису у потпуности изведени (н. д., с. 340). И неки коментатори нашег парничног поступка сматрају да непотпуно чињгтшчно стање стоји онда када првостепени суд пропусти да утврди неке чшьешпде за које виши суд држи да су важне за дотнчнп случај (Др, Б. Познић и др.: н. д., с. 319).

(35) Збирка судских одлука, КIЬ. прва, св. друга, 1955, одл. бр. 272. (36) „Правил живот“, бр. 2Ï/86, с. 26.

(37) Постоји и супротно шшљење којс налази да je у суштини и овде реч о непотпуно утврђеном чињеничном сташу (Објашњења, с. 287).