Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

163

сталних економских комплекса, и то зато што су територије на чијем челу ce налазе поменути совнархози обично ман>е него што би то било потребно и-што ce y суштини овде може говорити само о једној оперативно-административној деконцентрацији a не о правом регионалном размешгају производних снага, то je ипак бар донекле пружало могућност за успешније регионално планирање, пошто територије совнархоза бар делимично представљају економске целине. Сада ce овде ради на једној новој подели земље на један мањи број већих екоиомских рејона, чиме ce стварају повојвнији услови за примену одређених метода регионалног привредног планирања. У нашем послератном развитку и посебно y нашем првом и другом петогодишњем плану, као и y текућим привредним плановима, утлавном je aдмиŒlиcтpaтивнo-тepитopиjaлнa подела земље, била база за предвиђање и планирање развоја привреде уопште и посебно извесних заосталих и неразвијених република. Из Ошитег инвестиционог фонда била су обезбеђивана средства за финансирање изградње појединих објеката на територији Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије, a y оквиру Србије за Косово и Метохију, итд, Друштвени план привредног развоја Југославије за период од 1961 до 1965 први пут полази од тога да проблем неразвијених подручја не третира једино кроз грачице- појединих република него иде даље од тога и таксативно набраја која су то подручја. При том ce Црна Гора и Македонија y целини проглашавају за привредно неразвијена и заостала ггодручја, a y оквиру Србије таквим ce подручјима сматрају Косово и Метохија и јужни и југозападни делови Србије. Неразвијеним подручјима сматрају ce још и јужни и западни делови Босне и Херцеговине, као и делови Дапмадије, Лика, Батшја и Кордун y Хрватској. Али ce и овде, при решавању низа проблема који ce јављају y вези са пружан.ем: помоћи која je потребна за развитак поменутих подручја, и дал,е полази од постојеће територијалне поделе a не иде ce на извесне чисто економске рејоне и на њихово кбмплексно привредно развијање и подизањв. He треба, разуме ce, сматрати да ce код нас досад ништа нжје радило на регионалним ашектима привредног развитка земље и привредног планирања. Иако није извршена формална расподела земље на економске рејоне, иггак су ови .проблеми били прозгчавани. Ова питања додиривао je својевремено, још 1946 Борис Кидрич, a касније су ce тиме бавили многи наши економисти-географи, статистички стручњаци и теоретичари, економисти и сл. од којих можемо навести следеће: Антон Мелик, Цене Маловрх, Јура Медарић, Ми.пица Сентић, Сава Обрадовић, Светозар Ипешић, Ђорђе Паунковић, Рикард Ланг, Драго Горупић, Борислав Сребрић, Бранко Кубовић, Јаков Сиротковић, Радивој Увалић, Радмила Стојановић, Коста Михаиловић и др. Норед поменутих аутора овим проблемом су ce бавиле и поједине устаиове и институти. Тако je Завод за статистику Србије израдио 1954 једну шему привредних рејона за подручје Србије. Ови рејони одређени су пб приндипу гравитације појединих насеља и крајева према развијенијим центрима и по својој величшга представљали су средину између