Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

164

република и ондапгњих срезова. Ова подела требало je да служи прегруписавању старих статистичких података a могла ce користити и за научна истраживања. Према овој шеми територија Србије подељена je на 27 мање или више заокрутљених привредних целина. Економски институт Хрватске такође je израдио један предлог рејонизације Хрватеке. Ова подела предвиђала je на територији ове републшсе 7 градских и 11 неградских рејона и заснивала ce на принципу хомогености привреде y оквиру датог подручја. Савезни завод за привредно планирање организовао je октобра 1956 једно саветовање посвећено питањима методологије перспективног планирања регионалног развоја земље и том приликом стало ce на гледиште да би економску рејонизацију Јутославије требало извршити на бази комбинације принципа хомогености и принципа гравитације, при чему би слику хомогености привреде појединих срезова, која ce и иначе са развитком производних снага стално мења, требало допунити подацима о главним гравитационим центрима ондашњих срезова и њихових међусобним односима. На основу оваквих истраживања и анализа могло би ce приступити повезивању више срезова y поједине економске рејоне и њиховом третирању као јединственог привредног подручја. У дискусији су помињани и предлагани, као допуна већ наведених, још и следећи критеријуми; социолошки, историјски, географски и управно-политички. Због свега овога ce, уосталом, данас и код нас, a још више на страни истиче потреба даљег разрађивања познатих input-output табела и анализа не само y погледу односа између појединих области и грана привреде, него и y погледу односа између појединих аутономних економских рејона. Код нас je y току 1961 економист Б. Кубовић објавио обимну и интересантну монографију посвећену регионалном аспекту прЈшредног развоја Јутославије. У н>ој ce, уз врло оппшрну документацију и мноштво статистичких података, предлаже подела Јутославије на 25 рејона. Овај предлог рејонизације полази од раније навођених критеријума, али ce y њему нарочито инсистира на томе да ce приликом рејонизирања територије наше земље прсебно води рачуна о перспективама и изгледима које ће y погледу даљег развоја привреде имати поједште овако формирани pejom-i. Када ce говори о рејонизацији и регионалном планирању, онда ce при том, наравно, не подразумевају само напори усмерени на развијање привредно заосталих подручја него ce исто тако имају y виду и економски развијена подручја и области које, с обзиром на постојеће административне границе између појединих општина, срезова, република, итд., припадају разним територијално-политичким јединицама (на пример, привредно развијена подручја око великих река које су границе између појединих република и сл.). Имајући y виду све ово што je досад наведено мислим да би нови Устав требалао више да води рачуна о овим елементима. Додуше, на више места y Преднацрту говори ce о међусобној сарадњи, о удруживању и уједињавању средстава појединих друштвено-политичких заједница ради вршења одређених послова (чл. 94, 101, 111, итд.). Међутим, требало би, по