Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

165

мом мишљењу, предвидети и ближе формулисати извесна начела на основу којих бм ce касније, кроз одговарајуће законске текстове, могли изградити потребни правни и организациони оквири који би допустили да ce на успешан и ефикасан начин планира привредни развитак одреређених економских рејона, који би могли захватати и више комуна y оквиру једне републике или, кад je то потребно, и y оквиру две суседне републике. To би, на пример, омогућило формирање одговарајућих тела, састављених од представника појединих општина и сличних друштвенополитичких заједница које су обухваћене дотичш-ш економским рејонима или састављених на друти начин, која би водила одређену регионалну привредну полигику на територији датог рејона, респектујући при том економске, политичке, етничке и остале интересе појединих ошптина, република, итд. Такх> би регионалш-г аспект привредног развитка и привредног планирања лостао једна од основних пропорција y систему планског усмеравања општег привредног развитка земл>е, што би омогућило економски најрационалније и најпотпуније искоришћавање свих производних фактора на територији иојединих економских рејона и. што би допринело бржем привредном развитку читаве наше заједнице. Асистент Бранислава Јојић: О ПОЛОЖАЈУ ЧОВЕКА ПРЕМА ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА ФСРЈ. Није потребно посебно наглашавати да ce положај човека не може сагледати само кроз анализу одредаба садржаних y Преднацрту и њиховим поређењем са ранијим уставним текстом. Јер, као што je познато потребу за доношењем новог Устава условиле су одређене промене y друштвено-економској структури, које су настајале y процесу привредног развоја и одређених облика друштвеног организовања на основу законских прописа. И зато, не улазећи y анализу узрока и објашњење природе друштвених сукоба или можда боље речено супротности или нвјединствености група или слојева y овој фази развитка нашег друштва (о чему je rrpe неки дан говорио друг Печујлић), поћи hy од тога да државна организација нужно постоји и да Устав као најважнији правни акт регулише друштвено-економско уређење и положај човека y њему. Имајући y виду ове чњенице и Преднацрт Устава, може ce уочити да нови Устав ФСЈР одражава законитости кретања нашег друштва y изградши социјалистичког система, јер као општи правни акт са највишом снагом даље развија и прецизира преко одређених облика иастајање и остваривање суверенитета радног 'нлрода, постављено Уставним законом од 1953. Читајући текст Преднацрта, посматрајући га као целину, добија ce утисак да je потребно прецизнијим одредбама формулисати делове који регулишу положај радног човека или човека, управо радних људи или људи, боље речено њихова права и дужности. Међутим, може ce одмах запазити да je најнеуједначенија терминологија y одредбама које регулишу ову материју. Само неколико примера: (а) У глави 111 Преднацрта од чл. 35. до 71 излажу ce „Слободе, права и дужности човека и грађанина“, a y објашњењима Преднацрта ce каже: „Слободе, права и дужности грађана“.