Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. Стјепановић: Само тада може да му ce одузме без његове воље, али y осталим случајевима само са његовим пристанком. Проф. др. Јездић: Треба то мало прецизиије рећи. Мислим не би било рђаво мало то погледати. To би биле неке од мојих примедаба поводом ствари које мени нису биле довољно јасне и прецизне и које сам сматрао за своју дужност да истакнем приликом данашње дискусије о Преднацрту нашег Устава. Асистент Александар Стојановић: МЕСТО ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И СИНДИКАТА У ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА. Поводом примедбе да ли Савез комуниста, Ооцијалистички савез и Савез синдиката треба да нађу места овом Уставу, казао бих неколико речи. Наиме, пре неколико дана могли смо да чујемо y дискусији „Окрутлог стола“ о Преднацрту, да ce Преднацрт разликује од осталжх уставних текстова y томе што je једна од његових битних карактеристика да он пре свега представлЈа устав друштва a y другом реду устав државе која ce подруштвљава, која одумире. У томе он унеколико подсећа на идеје јелинских филозофа о уставу као уставу целокупне заједнице. Разлика између нашег Устава и поретка једне античке заједнице je y томе да ce код нас полази од радног човека као, таквог a y антици грађанин je y основи препуштен нахођењу државе. Због тога сматрам да ако ce каже, ако je тако формулисаио и y Програму, да je СКЈ основни покретач политичке активности ради заштите и дал>ег развитка тековина социјалистичке репубпике социјалистичких друштвених односа, —■ значи не само политичких односа него и културних и осталих, онда значи да онај који ce налази y сржи тога друштва као покретач треба да нађе место y Уставу човека, друштва и државе. Низ примедаба које су изнели друтарица Јојић и остали говоре о правима грађана и човека и указују на битну разлику између наше декларације права, да тако кажем, и буржоаских декларадија права: код нас долази све више до изражаја право човека и право грађанина због тога што он ради; не зато што га je неко назвао грађанином који може да ужива сва права, a може истовремено да има право да буде гладан, него баш због тога што ce он налази y некој организацији, односно колективу или ради као ситноробни произвођач. Било где да ради он мора, више или маље, да буде друштвено оријентисан. Још један аргумент. Ако ставимо формулу о ССРНЈ y уставни текст, онда то морамо учинити и са СКЈ. Несумњиво да ce y погледу л>уди који припадају Социјалистичком савезу, с обзиром на сам његов назив, полази од тога да су они одани изградњи социјализма. Међутим, оно што je специфично за нашу изградњу социјализма и социјалистичке путеве y још неким земљама, то je да ce та изградња социјализма креће сходно принцшшма научног социјализма, a не социјал-демсжратије или неке друте социјалистичке верзије y извесној примени y извесним државама. Према томе, СКЈ, као организадија која je исгоријски, види ce из саме формулације, потекла y борби за марксизам и с њим je крвно везана, треба да нађе место y овом тексту.