Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

175

С друге стране, баш y вези са овом. дискусијом о правима човека и грађанина, која показује све више његов значај као човека који ради, она представља образложење због чега Савез синдиката, као организација која je везана за човека y погледу његовог рада и радних односа заиста треба да нађе место y Преднацрту. Савез синдиката требало би да нађе место y одељку 5, заједно са осталим друштвеним организацијама. Проф. др. PadoMiip Лукић: 1. ■ — ПИТАЊЕ ОДРЕДАБА О ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА. Ja ce јављам за реч прво y вези са овом дискусијом о уношењу одредаба о синдикату, Савезу комуниста и Социјалистичком савезу y овај Устав. Ja сам имао прилике да изложим своје мишљење да нисам убеђен да те одредбе треба да уђу y Устав, упркос веома занимљивом објашњењу које нам je дао друг Стојашжић, a наиме да je ово Устав друштва, није Устав само државе, и да онда ове друштвене организације, које нису органи власти, нису државни органи, треба такође по гоме принципу да уђу. Наравно да то објашњење, такво гледиште, има веома јаких аргумената за себе, апи мислим да пре но што ce коначно одлучи да одредбе о ове три друштвене организације остану y Уставу, треба озбиљно иромислити о аргументима који ce могу навести против, a сигурно je да пистоје аргументи који ce могу навести против. Ma колико да je Устав замишљен не само као устав државе него и као устав друштва, ипак нема никакве сумње да je он првенствено устав државе. И друкчије мислим да не може до буде, јер кад бисмо ми писали устав друштва, требало би нам много већа књига од ове и много више напора да то покушамо учинити. Устав додирује друштвено-економско уређење првенствено зато што то представља темељ државе и зато што je оно регулисано такође, можда подробније, путем правних и уставноправних прописа. Међутим, ићи y прописивање низа других односа међу људима ван друштвено-економског уређења, то je прилично рискаитан посао, па ce Устав y то не упушта. Према томе, то није стварно устав друштва него првенствено државе, који захвата нешто мало више друштва него што je уобичајено, y оквиру овога што сам рекао. Али, независно од тога, поставља ce питање да ли je. згодно да ce ове три организације нормирају. Додуше, оне ce нормирају y оиом првом делу Устава, за који je речено да нема карактер нормативни него декларативни, или тако нешто. Међутим, y Уставу je речено да овај део Устава изражава ооновна начела за друштвену активност људи y циљу даљег унапређења социјалистичког друштва и представља основу за остварење и тумачење овог Устава. Дакле, није тако сигурно да овај део има само чисто декларативни карактер, јер он треба да служи као основа тумачења нормативних одредаба. Знате y чему ja видим опасност да ce ове три организације нормирају? Опасност je y томе што, кад их нормирамо, ми их на неки начин везујемо, чинимо их правним и, y извесном смислу, такође обавезним, тако да ce y извесном смислу њихова слободна активност спутава или ограничава овим одредбама. To je једно.