Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

176

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Друто, са гледишта досадашње уставне традиције, ретко су овакве слободне друштвене организације биле нормиране, јер ce оне тиме на неки начин ипак везују за циљеве државе, баш зато што je устав устав државе. Тако да y извесном смислу, ако хоћсте, постоји опасност сувишног тшвезивања њиховог са државом. He због самог ограничавања њихове активности оваквим нормирањем, него и на неки начин повезивање љих са државсш или служен>а y извесном смислу државним циљевима. Наравно, треће питање које ce y вези са тим поставља то je да ли je могуће ма како еластичним формуладијама заиста погодити основне ствари y овом погледу и омогућити даљи развој, који je сигурно нужан. To су три аргумента, a могу ce сигурно навести још, о којима треба размислити и зато користим ову прижику да кажем да сам ja тога мишљен>а да о тим аргументима треба размислити. Међутим, има једно техничко питање које ce y вези са овим иоставља. To техничко шггање односи ce на ССРНЈ. Устав каже да je ССРНЈ најшири политички ослонад и облик самоуправљања радних људи. ГГа онда „у Социјалистичком савезу радног наркода Јутославије грађани покрећу и расправљају привредна шгтања, [... ] остварују право слободног изношења својих ставова и мишљења [... ] остварују друштвену контролу над радом органа, [...] покрећу политичку иницијативу y свим облицима друштвеног живота, [.. . ] боре ce за хуманије односе међу људима“ итд. На неки начин овде je ССРНЈ издвојен, и то ce јасно види из формулације, као орган самоуправл>ања, као облик самоуправљањаПошто термин самоуправљан>е y Уставу y највећој мери означава не самоуправљање y друштвеном смислу, тј. деловање друштвених чинилаца, него пре свега означава власт, значи да неко ko ce самоуправља врши власт, ja ce бојим да je овде ССРНЈ схваћен тако да ce тежило да ce поред свих многобројних облика самоуправл>ања који постоје уведе још један, али који није стварно самоуправљање као што je радничко самоугфављање, самоуправљаше друштвеним службама, самоуправљање y oirштини, итд., где je термин самоуправљање употребљен заиста y смислу власти, него други облЈ-гк самоуправљања који нема власти, али који ипак није ни оно што je СКЈ, ССЈ или друте организације, које су такође овде обрађене. Ако je то тако, као што je очигледно тако да ce Социјалпстички савез поставља као један од облика самоуправљања, који je различит од свих осталих, пошто окупља све грађане, који нису подељени као при самоуправл>ању радних људи y разним радним организацијама, онда ce лоставља питање извесног дуплирања функција Социјалистичког савеза и функција осталих облика самоуправл>ања, a нарочито онога о чему je друтарица Гузина овде говорила, тј. збора грађана, бившег збора бирача. Наравно, строго формапно узето, ово дуплирање можда не постоји, јер све што je о ССРНЈ овде речено показује да ту стварно није y гтатању облик самоуправљања y правом смислу, него je y питању једна политичка