Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

222

АНАЈХИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

то радна јединица или je то омашка (да ce место о радној организацијиг говори о радној јединици). Али изгледа да je чл. 16 ст. 2, више мислиона радне организације «его на ране јединице, тако да y ствари само на једном месту говори о радним јединицама. A no мом мшпљењу и то iraтање стварно данас тражи своје регулисање и сматрам да би Преднаврт макар начелно, оквирно, требало да да извесне поставке, извесне границе односа y организацији, да ce види улога и друштвено-економски положај економске јединице према самој радној организацији, према њеним централним органима. Рецимо, да ли радник отпуштен из економске јединице може да буде стављен на располагање осталим економским јединицама или ce има сматрати да je отпуштен из читаве радме организације? ПИТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ НАНЕТУ ГРАЂАНИНУ. Још једно питање бих дотакао за које бих тражио објашњен>е. To je питање, мислим, правилно поставио друг Жика Ђорђевић. Односи ce на чл. 57 који говори о накнади штете. Мени ce чини да овај члаи није тако срећно стилизован, a није, мислим, ни потпун. Сматрам да извесне коректуре треба учинити или бар дати извесне сугестије да ce он употпуни. Према чл. 57 излазило би да Преднацрт сада уводи одговорност политичкотериторијалне јединице односно организације, установе и друштвене службе само y случају кад она врши извесну јавну функцију г тј. врши извесну службу y јавном интересу. Посебно je питагае шта то значи „у јавном интересу“? Али ja постављам друго питање. Ако ce узме да Преднацрт Устава (Начелне одредбе) полази од једнакости и јединства npaea, дужности и одговорности радних људи као јединих носилада друштвеног рада и управљања друштвеном производњом и расподелом, као и од тога да положај радног човека данас не може више онако да ce диференцира као IUTO ce некад диференцирао положај између радника y привредној оргаганизацији, односно y предузећу и радника y друштвеној односно јавној служби (да je то тако, најбоље ce види y тендендији нашег законодавствапочев од 1960 наовамо, која иде ка прилагођаван.у односно једној умереној унификацији правног режима радних услова, права, обавеза и одговорности из радног односа, тако да ce оно што важи y привредној организацији проширује и на оне друштвене службе, односно јавне службе где постоји друштвено самоуправљање,, тако да ce друштвено-економски положај радника y тим службама приближно друштвено-економском положају радника односно службеника y привреди), онда ce мени чини да чл. 57 треба, макар оквирно, на један оппгти начин, да постави одговорност за накнаду штете свих радних људи према грађанима и, јасно, не само према грађанима, као што je друг Ђорђевих приметио, него и и према правним лицима. С друте стране, није ми јасан смисао чл. 57 ст. 2: „Штету je дужна да надокнади политичкотериторијална јединица, установа или организација y којој ce служба или делатност врши. Овим, ck не dupa y одговорност лица које je причинило штету no општим прописила“. To би значило, друтам речима, одговорност по ошптим прописима грађаиског права.