Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

223

Да ли ce то хтело? Ми данас имамо, међутим, прописе који регулишу и материјалну одговорност органа или службе за штету коју њени службеници причине грађанима y вези са својом службом, својим незаконитим радом. Поред тога, y ст. 1 имамо појмове „незаконит“ и „неправилан“. To еу два појма. To треба, мислим, прво, прецизирати: шта je незаконит a шта je неправилан акт (Проф. Стјепановић: Рад.) Шта je то неправилан рад, a шта незаконит? Да ли су то два појма који ce поклапају? Један je шири, други ужи. С друте стране, оно „по општиж прописила“. Мени ce чини да данас већ имамо посебне nponuce: Закон о јавним службеницима и Закон о радним односима. Ту je и питање регреса и то са ограничегош дејством, само ако je штета учињена намерно или из крајње непажње, са једним одређеним роком, по једном другом поступку, него што би ce ишло ако je поступак по општим прописима. He знам каква je била интенција овог Преднадрта али y сваком случају претходно треба сва та питања рашчистити. УПРАВНИ СПОР ОКО AKT A РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. И, најзад, замолио бих да ми ce да, односно тражићу објашњење чл. 124 који нормира да суд „коначно оцењује y управном спору законитост појединих аката државних органа, радних и других самоуправних организација.“ Знамо да данас управни спор не може да ce води против аката привредних организација. По овоме, из чл. 124 ст, 1, излази да ce после доношења новог Устава мора да мења и систем јер изгледа да je сада и против акта радне организације, y коју улази и привредна организација, мотућ управни спор. Досад управни спор није могао да ce води против тих аката, уколико самим законом не би изричито било речено да ce ти и ти акти сматрају као управни акти, као што je случај код социјалног осигурања. Проф. đp. Стјепаповић: Ja то не видим из овога. Проф. др. Балтић: Много шта ce не види али ce претпоставља. Проф. др. Стјепановић: Овде ce даје основ да ce y закону може одредити да ce и против акта привредне организадије може водити управни спор, уколико привредна организациј a y вршењу јавне службе донесе такво решење које потпуно личи на решење које доноси државни орган. To je само један правни основ, уставни основ, за законску могућност да ce тако реши. To не значи да je то аутоматски овде и уведено. Дозвољава ce само могућност увођења a није речено да je већ уведено. Проф. др. Балтић: Онда y чл. 124. треба додати: уколико законом... Проф. др. Стјетшновић: На основу овога чшједан управни спор ce не може водити друкчије него по садашњег закону о управним споровима. Проф. др. Балтић: Зашто онда говоримо о радној организадији? Проф .др. Стјгпановић: Дозвољава ce могућност да ce уведе. Кад ce једној радној организацији преноое јавна овлашћења да y даиом случају~