Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

225

Проф. dp. Стјегмновић: У погледу одговорности радне организације кад врши редовно пословање, где не врши власт, важе општи прописи. Но, уколико државни орган, па и радна организација, врше јавна овлашћења, она тада није имуна од одговорности. To je прави смисао. Да ли je то довољно јасно и прецизно речено, то je друто питање. Проф. Балтић: Знам, само ja постављам то питање с рбзиром на' измењени положај, где више нема онога што je постојало: битне разлике између положаја радног човека y привреди и y друштвеној или јавкој служби. Проф. др. Ж. ЂорђевиП: ПИТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. Ja сам мало друкчије разумео чл. 57. Ja сам већ говорио о томе и мислим да je он узак и y односу на класична правила a камо ли на нове појаве које постоје y нашем друштву. A што ce тиче одговорности лица које штету почини a које ради y самој организацији, ja ту одговорност нисам схватио као друг Балтић. По мени, кад онај који je оштећен хоће да тражи накнаду штете, он има право да бира да ли ће накнаду да тражи од организације y чијем саставу лице (штићеник) ради или од лица које му je незаконитим илм неправилним радом штету причинило. Према томе, кад ce каже да лица одговарају по ошптим прописима, ja сам имао y виду прописе (правила) имовинског ирава. Иначе, питање регреса мислим да овим чланом и овом последњом реченицом није ни регулисано, ни покренуто. Проф. dp. Балтић: Кад ce доносио Закон о радним односима и Закон о јавним службеницима то je било цвнтрално питање одговорности лица које je причинило штету, да ли грађанин може директно да тужи за накнаду штете одговорног службеника који je починио штету, или да иде по једном другом поступку, тј. да одговара политичкотериторијална јединица или привредна организација. Закон о радним односима и Закон о јавним службеницима то питање директно регулишу, само на различите начине. Код привредне организације, она увек одговара по принципу објективне одговорности. Код јавних служби грађанин мора да тужи политичкотериторијалну организацију. He може да тужи службеника који му je штету причинио, изузев ако je y питању кривично дело због кога je службеник осуђен, a тим истим делом je причињена штета. To je једини изузетак. Ми данас имамо такве прописе. Проф, dp. Ж. Ђорђевић: Грађанин, ако je незадовољан, има права flà ce обрати суду. Према томе зашто одмах не дати право оштећеном лицу да тражи накнаду од кога хоће. Проф. dp. Стјепановић: To Устав оставља да ce законом регулише. У то Устав не улази. Он само конститушпе гграво грађанина за накнаду штете коју му почини орган или организација y вршењу јавних овлашћења. Проф. dp. Михаило Ступар: ОСНОВНА СОЦИЈАЛНА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА УЛОГА ФЕДЕРАЦИЈЕ У СОЦИЈАЛНОМ ПРАВУ.