Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

228

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Треба одлучно прекинути са схватањем да су социјалсаа права у нашим друштвено економским условима нешто спорадично, гранично, привремено или неодређено. Напротив, социјална права представл>ају правом регулисан облик присвајања од стране радних људи као појединаца управо оног дела вредности производа друштвеног рада који je, за разлику од капиталистичког система, расподељен y друштвени фонд, или друштвене фондове потрошње и сагласно начелима социјалистичке расподеле вредности производа друштвенога рада, који су намењени онеспособљенима за рад, односно оним лицима која ce из било којих разлога налазе y стању социјалне потребе. A такво лице може да буде и постане трајно или привремено, потпуно или делимично сваки наш радш-r човек и сваки наш грађанин онда кад ce он томе и најмање нада и без своје кривице. Социјална права према томе y социјалистички организованом друштву имају исту ону функцију коју су y буржоаском друштву имали штедња, наследно право и приватна својина, дакле најважнија класична грађанско-приватна права. Наша, правна теорија заостаје иза нашег законодавства којим je регулисан читав жиз нових и врло значајних социјалних права. У погледу правне теорије о социјалним правима ми ce данас налазимо, ако je дозвољено такво упоређење, негде на истом месту y коме ce налазио Јустинијан y време кодификације римског права скоро потпуна празнина y теоретској анализи садржине, функције и значаја социјалних права, као потпуно нове категорије права човека и грађанина y социјалистички организованом друштву. Учинио бих једну општу «апомену: да би ове формуладије требало терминолошки додерати и усагласити са већ данас достигнутим развојем y нашој земљи и y праву из ове области. Прво би требало уједначитр! терминологију y чл. 58. На једном месту каже ce „осигурање“, на друтом „социјално осигурање“, a на трећем „материјално обезбеђење“. Требало би формулацију уједначити. Затим би требало, по моме мишљењу, избацити термин „начело узајамности“. To начело узајамности, као и начело солидарности, то су начела социјалне заштите предбизмарковског доба. Ja ce извињавам за овако мало оштар израз, али он je тачан. Ови термини кад je реч о социјалном осигурању данас не могу никако да буду примењени. Они имају извесну вредност кад ce о њима говори као терминима са морално-политичким значајем. To може, али онда им није место овде где ce говори о чисто техничкој материји социјалног осигурања. Затим, y чл. 60, ст. 2, коже ce: „Друштвена заједница обезбеђује ратним инвалидима оспособљавање за рад, инвалндска права и друге облике заштите“. Овде имам две напомене. Прво, друштвена заједница већ сада обезбеђује и од ослобођења до данас обезбеђивала je право-на оспособљавање за рад ратним инвалидима. To je једно, a друто не само ратним инвалидима него и мирнодопским инвалидима. Према томе ово je далеко уже од онога што смо већ одавно постиглиг. Треба рећи: „Дру-